Ko zapravo kontroliše vlast

I u zemljama razvijene demokratije odnos politike i medija može da se manifestuje u borbi u kojoj političari krive medije za loše izveštavanje, a mediji političare optužuju da su neiskreni. Rezultat ovakve netrpeljivosti je opadanje poverenja javnosti, kako u medije tako i u politiku. Zbog toga je od izuzetne važnosti razvijanje slobode govora nasuprot govoru mržnje i preuzimanje odgovornosti kako u politici, tako i u političkom izveštavanju, rekao je juče ekonomista i matematičar Čarls Klark, član britanskog parlamenta od 1997. i državni sekretar od 2004.
Jučerašnja debata na temu „Komunikacija u prekidu: političari, političko izveštavanje i poverenje javnosti“, održana u Britanskom savetu u Beogradu, u kojoj su učestvovali domaći i strani novinari, predstavnici nevladinih organizacija i političkih partija, podstakla je otvoren razgovor o novinarskim iskustvima u komunikaciji s političarima, ali i o značaju i neophodnosti pridržavanja novinarskih standarda, bez čega nema poverenja na relaciji građani, političari, mediji. Rezultat međusobne netrpeljivosti između novinara i političara jeste dalji pad poverenja stanovništva, gubitak vere u političke institucije i medije. Građani sumnjaju u motive političara i cinični su prema njihovim namerama, pitajući se, istovremeno, da li oni zaista zastupaju interese svojih glasača.
Član Političkog saveta Demokratske stranke Božidar Đelić podsetio je da su mediji u Srbiji bili aktivni učesnici obaranja režima Slobodana Miloševića. Govoreći o ograničavanju slobode medija Đelić je podsetio na stari „zloglasni“ Zakon o informisanju, naglašavajući da je ponosan što je pripadao Vladi koja ga je ukinula. „Problem su političke partije koje govore jezikom mržnje“, rekao je Đelić, dodajući da se to može uporediti s groznicom, kada pokušavate da polomite toplomer zbog toga što mislite da je on kriv za temperaturu. „Ne pokušavajte da rešite problem tako što ćete slomiti toplomer. Politički sistem nosi ostatke prošlosti“, rekao je Đelić. On je kao primer naveo to što je aktuelni direktor javnog servisa Srbije Miloševićev ministar informisanja, ističući da nije najsrećniji zbog toga.
O nepoverenju javnosti u politiku govorila je i Poli Bilington, novinarka jutarnje radijske informativne emisije BBC4 koju sluša šest miliona ljudi. Fokusirajući se na pogubne posledice govora mržnje, Bilington je istakla ulogu medija u odbrani i primeni principa slobodnog govora, posebno u vreme etničke napetosti, ali i svoja iskustva u istraživanju načina na koje građani pokušavaju da premoste jaz između političara i glasača. Interesantno je da je Poli Bilington obučavala novinare u bivšoj Jugoslaviji, kao i da aktivno učestvuje u nastavi građanskog vaspitanja, te promovisanju parlamentarne demokratije.
Elinor Gudman, politička urednica vesti na Kanalu 4 postavila je pitanje ko je, zapravo, odgovoran za kontrolu vlade, novinari ili političari. Da bi svako valjano radio svoj posao Gudman se zalaže za profesionalno usavršavanje novinara, posebno u zemljama u kojima je nedavno uspostavljena demokratija, kao i u državama trećeg sveta. O značaju promocije demokratije, društvenog razvoja i ljudskih prava, posebno u sredinama gde je odskora akcenat na demokratskom razvoju društva, govorio je Greg Pauer, direktor programa Global Partner and Associates.
Koliko građani imaju pravo da se brinu kada su u pitanju pouzdanost i nezavisnost medija, kako uspostaviti slobodu govora, nasuprot govoru mržnje, i na koji način novinarstvo treba da bude korektiv politike i u funkciji istinitog, pravovremenog i čestitog informisanja javnosti, govorili su i učesnici iz Bosne i Hercegovine, Grčke, Hrvatske, Azerbejdžana, Gruzije i Jermenije.