Kod privatnog lekara sa zdravstvenom knjižicom

Razgovori sa predstavnicima Ministarstva zdravlja idu u pravcu da država za privatni sektor najpre otvori područja u kojima državne zdravstvene ustanove ne mogu efikasno da pruže usluge, rekla je Amelija Pavić, zamenica direktora AmChama, na nedavno održanoj konferenciji gde je bilo reči o reformama zdravstvenog sistema Srbije.

– Integracija privatnog sektora sa javnim je neophodna ako ćemo sistemski da se bavimo zdravstvom. S obzirom da je trećina sektora zdravstva privatna, trebalo bi zajednički da se planira i radi, posebno prevencija i programi skrininga. Privatnici su spremni da razgovaraju sa državom kako organizaciono mogu da se izvedu skrininzi karcinoma grlića materice, kao i savetovališta za dijabetes, kojih više nema u državnim ustanovama – rekla je Pavićeva.

Pacijenti treba da imaju pravo da izaberu lekara, stomatologa i metode lečenja. Potrebno je da postoji sektorska neutralnost, gde pacijent bira da li će ići u državnu ili privatnu ustanovu, gde će lečenje biti pokriveno novcem koji je, kao zaposlen, uplaćivao u Republički fond za zdravstveno osiguranje, napomenula je potpredsednica Odbora i izvršna direktorka MediGroup Milena Gajović Shrestha.

– Za sada postoji mogućnost da se sa zdravstvenom knjižicom uputite u privatnu ordinaciju kada je u pitanju operacija katarakte. Sa ministarstvom sarađujemo vezano za regulativu i praktične načine kako da to ostvarimo i za druge usluge. Ako bi se ljudima omogućilo da izaberu, pre svega rasterećujemo izabrane lekare, kako bi se manje bavili administracijom a više posvetili pacijentima i prevenciji. Sa druge strane, postižu se i uštede na različitim nivoima – rekla je Gajović Shrestha.

Predloženi modeli, dodala je ona, predvideće i mogućnost doplate, ukoliko ta usluga košta više. Međutim, nije obavezno da je usluga u privatnoj praksi skuplja. Šta više, na nivou sekundarne zdravstvene zaštite, ona je jeftinija za oko 3,7 odsto.

Predlozi Odbora trebalo bi da uđu u nova zakonska rešenja, a očekuje se da Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao i izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, uskoro uđu u skupštinsku proceduru.

Gajović Shrestha je istakla da je privatna praksa u Srbiji kredibilan partner državi, jer je, kroz Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova, taj sektor popisan i detaljno se zna šta pacijent može da očekuje.

– Privatne ustanove su akreditovane u Agenciji za akreditaciju, ali je taj sistem dobrovoljan. Možda bi trebalo da to bude uslov za konkurisanje za uključivanje privrede u ugovore sa Fondom. Mora da postoje jasni kriterijumi i garancija kvaliteta – zaključila je Gajović Shrestha.

Kao još jedan od prioriteta istaknuto je povećanje dostupnosti novih lekova, u smislu veće brzine i transparentnosti samog procesa uvođenja inovativnih terapija. Sandra Marinković, predsednica Odbora za zdravstvo i rukovodilac sektora za eksterne odnose u MSD Srbija, navela je da poslednje četiri godine nije bilo uvođenja novih terapija na pozitivnu listu RFZO. Ipak, od 2000. do 2009. u Evropi je produžen životni vek za dve godine, a istraživanja su pokazala da je doprinos inovativnih lekova u tom povećanju oko 75 odsto.

– Istraživanje AMS-a kaže da u Evropi 139 inovativnih lekova registrovano od 2010, u proseku 58 od njih je dostupno u zemljama sa kojima se mi poredimo, a to su Italija, Slovenija, Hrvatska i Bugarska, dok je samo jedan na listi RFZO – rekla je Marinkovićeva.

Ona je istakla da razlog tome nije nedostatak finansijskih sredstava, već njihova raspodela, te da se mnogi od lekova koji se čekaju u Srbiji već nalaze na listama u manje razvijenim zemljama, kao što su Bosna, Makedonija, Crna Gora, Albanija.

– Uvođenje novih lekova ne mora da znači povećanje troškova. Takođe, novim terapijama se prave uštede u drugim segmentima, jer iako inovativni lek košta više, on donosi kraću hospitalizaciju kao i manje komplikacije i troškove za druge lekove kojima se one leče – rekla je Marinkovićeva.

Ona je dodala da zakonska regulativa i u ovom trenutku postoji, ali se u praksi ne ostvaruje.

– Naša očekivanja su transparentan proces za aplikacije i odgovore i minimum jednom godišnje uvođenje novih lekova. U javnosti se već godinu dana pominju posebni ugovori kao jedan od modaliteta za rešenje ovih problema. To je ugovor između države i proizvođača gde se za državu umanjuje finansijski rizik i nepredvidivost, što i proizvođači podržavaju. Proces definisanja tih ugovora je trajao duže nego što se očekivalo, ali će u narednim nedeljama biti pomaka i u ovom segmentu – navela je Marinkovićeva i dodala da RFZO u pregovore uključio Asocijaciju inovativnih proizvođača i ponudio dva modela ugovora.

Registrovano 11.000 privatnih lekara

Isključivo u privatnom sektoru radi četiri hiljade lekara, dok se oko 7 hiljada lekara iz javnog sektora pojavljuju kao konsultanti, odnosno rade dopunski u privatnom sektoru. Ideja privatnog sektora je bila da postane vidljiviji, da se napravi precizan popis. Tom pozivu se nisu odazvale sve ustanove, jer ima i privatnih ordinacija koje su registrovane kao preduzeća. Ipak, podatke je dostavilo oko 1.300 ustanova, što je oko 80 odsto privatnog zdravstvenog sektora Srbije – rekla je Gajović Shrestha.

Za kraće čekanje na preglede’]

Izmene zakona biće preduslov da se proširi dijapazon usluga koje će moći da se dobiju uz knjižicu od privatnog lekara. Za početak će to biti usluge koje državne ustanove ne mogu da izvedu, za koje nemaju dovoljan broj lekara, gde su liste čekanja duge. Ideja je da privatne ustanove pokriju deo usluga vezanih za dijabetes i endokrinologiju – rekla je Gajović Shrestha.

Generički, originalni i inovativni’]

Često se govori o proširenju pozitivne liste lekova, a da se zapravo ne radi o inovativnim terapijama. Treba napraviti razliku: originalni lek ima patentnu zaštitu, iza njega stoje godine istraživanja, i on ne mora da donosi inovaciju. Generički je lek koji se proizvodi kada originalni lek izgubi patentnu zaštitu, to je ustvari zamena. Prava vrednost za pacijente je inovativni lek, potrebno je minimum 10 godina ispitivanja, od 10.000 molekula koji se ispituju samo jedan bude novi lek, koji može da donese veliki boljitak pacijentu. Kod nekih bolesti inovativna terapija će samo poboljšati kvalitet života, kod drugih će ishod lečenja biti bolji, a negde će biti jedina terapijska opcija kada su postojeće iscrpljene. Primera radi, kod malignih oboljenja sa standardnom hemoterapijom srednje preživljavanje je od šest do devet meseci. Sa novim terapijama, taj period može da bude i duži od tri godine, objasnila je Marinkovićeva.