Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Koliko god bili naviknuti na strahote koje svakodnevno čujemo, što od poznanika, što od medija, i dalje nas ponešto može šokirati, kao na primer stravičan naslov lista Pravda „Manzur je skuvao svog kolegu“.

Radi se o ubistvu radnika fabrike sapuna Manzura, i to ni manje ni više nego zbog – kašnjenja. „Tipični orijentalac Manzur nije mogao da se pomiri sa evropskim običajima u fabrici. Radno vreme mu se nije svidelo“, prenosi Pravda.

Za učestala kašnjenja ovaj radnik nije prolazio nekažnjeno – svako zadocnjavanje odbijalo bi mu se od plate. Uprskos ovim „merama opomene“, on je, kako pišu novine, i dalje slušao savet svog oca: „Sine, kad spavaš, ne dozvoljavaj da ti smetaju, jer to nije zdravo“. Međutim, orijentalac nije imao mnogo sreće sa vratarom fabrike, budući da je ovaj bio moderan čovek i svako njegovo kašnjenje uredno je zapisivao.

Manzuru je iz ovog razloga bilo zaprećeno otkazom.

„Nož ili revolver bili su mu suviše blaga kazna za nekolegijalnog vratara. Odlučio je da mu sudi sapun. Jedne nedelje kad je vratar vršio inspekciju, Manzur se sakrio u odeljenju za lužinu i tu je sačekao vratara. Bacio mu je džak preko lica i onda ga izvalio u veliki sud vrele vode. Ostavio je nesrećnika da se raskuva u sodi za sapun“, prenosi ovaj list.

Vratarov leš već sutradan je otkriven, iako dobrim delom raskuvan. Ubica je priznao zločin, na miran i hladnokrvan način, ostavši i dalje „ravnodušni orijentalac“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Crna hronika ispunila je i stranice jugoslovenskog lista Vreme. Stravični zločini iz sveta i naše države bili su brojni prethodnih dana, a izdvajamo najzanimljivije naslove.

Vreme tog 10. avgusta, pre tačno osamdeset godina, izveštava o nesvakidašnjem pokušaju ubistva. Subotičanin, i kako primećuje novinar Vremena, dobrostojeći jevrejski posednik, Bela Ungar izvršio je harikiri.

Vest o njegovom pokušaju ubistva odjeknula je Suboticom, nije se sa sigurnošću znalo da li je Ungar preživeo ranjavanje pa su gradom kružile razne priče.  I pored rane duboke 20 centimetara, Ungar star 68 godina, preživeo je i uspešno se oporavlja na svom imanju. Zašto je sam sebi napravio ranu britvom porodica i prijatelji ne znaju, a za to što je i dalje živ može zahvaliti svom kočijašu i upravniku imanja.

„Odsekao glavu ljubavniku svoje ćerke pošto ga je ranije ranio lovačkom puškom“ još jedan je od crnih „današnjih“ naslova. Selo Bogota iz okoline Vinkovaca ne pamti ovakav zločin, piše Vreme. Zločinac je svoju žrtvu jurio kilometrima ne bi li bio siguran u njegovu smrt pa je nakon ranjavanja lovačkom puškom nesrećnom mladiću odsekao glavu.

„Zločinu je prethodila ljubavna veza između ubijenog i kći ubijene. Ubijeni Panto Milojčić vodio je ljubav sa ćerkom ubice Blagoja Pavitovića, ali je napustio“ saznaje Vreme.

Nakon izvršenog zločina ubica se sam predao žandarmeriji.

Blok zemlje zatrpao je tri žene u Žagubici, a one su na licu mesta izdahnule, javlja reporter Vremena iz tog grada. Put koji vodi od sela Laznice ka susednom Selištu zatrpan je odronjenom zemljom, i to se kako kažu u tom kraju neretko dešava, ali juče prilikom odrona tri žene izgubile su život. One su se na brdo popele ne bi li uzele malo površinskog zemljišta koje je pogodno za pravljenje posuda u kojima se peče hleb. Nije poznato da li je njihovo kopanje prouzrokovalo odron.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.