Režim u Srbiji je moj neprijatelj. Režim u Srbiji, u ime naroda, mora da padne, ali ne da pritom padaju i srpske glave. Kako to izvesti? Pa, borbom za demokratske izborne uslove, izjavio je Vuk Drašković avgusta 1999.
Prema tadašnjem pisanju našeg lista, ovi Draškovićevi stavovi samo su zapečatili povlačenje Srpskog pokreta obnove iz projekta Pakta za stabilnost Srbije.
U tekstu o opozicionim neslaganjima oko koncepta prelazne vlade zaključak je da je u tom trenutku 1999. godine, Drašković bio za izbore, dok su na suprotnoj strani stajali Mlađan Dinkić i Zoran Đinđić.
Sam povod za ovaj tekst bili su zvižduci upućeni lideru SPO-a na velikom mitingu opozicije koji je održan 19. avgusta pre dve decenije.
I dok je pomenuti političar bio za prelaznu vladu koja bi trajala do četiri meseca i čiji bi jedni cilj bio formiranje fer izbora, lideri G17+ Predrag Marković i Mlađan Dinkić smatrali su da prelazna vlada mora trajati minimum godinu dana jer je očekuje, prema prognozi ovih političara, pakleno težak posao odnosno reforma bankarskog, monetarnog, fiskalnog i svojinskog sistema.
Vojislav Koštunica je, pak, smatrao da je prelazna vlada nemoguća bez prelazne skupštine. Da bi do nje došlo, slično kao i Drašković, bio je za prevremene izbore. Zalagao se i za okrugle stolove vlasti i opozicije na kojima bi bili utanačeni izborni uslovi.
Vladan Batić, lider Saveza za promene, kao jasan uslov za izlazak na izbore, naveo je odlazak Slobodana Miloševića sa funkcije. Što se tiče Demokratske stranke, njen vođa Zoran Đinđić bio je sličnog mišljenja. On je na mitingu pozvao građane da daju rok od 15 dana režimu da ode sa vlasti. Ukoliko do odlaska ne dođe, usledeli bi protestni skupovi u velikom broju gradova.
– Sada ćemo da zažmurumo i kada otvorimo oči, kroz 15 dana, nećemo više da ih vidimo, rekao je tada Đinđić.
Pored neslaganja, tih dana su se iz opozicionih redova čule i međusobne optužbe. – Đinđić je čovek čiji je program u rokovima. On je, zajedno sa SZP, najavljivao da će Milošević pasti šest meseci pre rata, pa tri meseca pre rata, pa deset dana posle rata, stralno određujući rokove koji se ne ostvaruju, izjavio je Drašković.
Čitajući ovaj tekst, stvara se utisak da ni ova, savremena, srpska opozicija nije daleko od dešavanja od pre 20 godina.
I dalje nije doneta konačna odluka o bojkotu. Narodna stranka i Ne davimo Beograd su doneli odluke da će bojkovati, dok predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac tvrdi da je bojkot poslednja opcija – moraju se iscrpeti sva sredstva pre nego što se on i proglasi.
“Mi kao odgovorni političari moramo da razmišljamo o učinku bojkota, jer on nije cilj, već sredstvo, a cilj su slobodni i pošteni izbori i, što je najvažnije, promene koje ćemo izdejstvovati na takvim izborima”, izjavio je ndavno lider demokrata.
Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
