U dokumentu, koji je potpisao predsednik USTP Nenad Stefanović, analizirani su problemi vezani za kvalitet, efikasnost i dostupnost pravdi u Srbiji. U delu koji se odnosi na kvalitet pravde navodi se da je poslednjih decenija veliki problem negativna selekcija sudija i tužilaca, koja se ostvaruje pomoću političkog uticaja, ali i stranačke podobnosti. U analizi je, takođe, navedeno da su u pravosuđu otvorena vrata za korupciju i nepotizam. Ističe se i da je problematično i to što ne postoji pravosudni budžet, te da je nedopustivo da se sredstva traže od izvršne vlasti. Kako je objašnjeno, 50 odsto od sume koje sudija za prekršaje naplati od kazni ide u budžet policije, 30 odsto u budžet Srbije, a samo 20 odsto se vraća pravosuđu.

Deo analize je posvećen i reformi pravosuđa.

– U reformi su mnogi preskakali instance, pa su tako mlade sudije, bez iskustva, odlazile u više instance, a oni sa iskustvom nisu mogli da napreduju. Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) nisu se odupreli pritiscima sa strane, što se videlo u reizboru 2009. godine, ali i na oglasima za izbor tokom 2013. godine. Postavljamo pitanje ko je odgovoran za izbor na pravosudne funkcije korisnika početne obuke Pravosudne akademije. Članovi VSS i DVT jednoglasno su doneli odluku da primene sporne odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji, a nisu primenili Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu i izabrali najbolje od 600 prijavljenih kandidata. Postavili smo i pitanje da li su članovi VSS i DVT dostojni, stručni i osposobljeni da vrše svoje funkcije – naveli su u dokumentu članovi USTP-a.

Kada je reč o efikasnosti pravosuđa, u analizi se najpre navodi da nikada nije rešeno ključno pitanje – mesečni priliv predmeta.

– Postoji nejednak priliv novih predmeta. To se može videti na primeru osnovnih sudova u Beogradu u krivičnim odeljenjima. Na primer, sudija u Prvom osnovnom sudu ima 130 predmeta, u Drugom 250, a u Trećem osnovnom sudu više od trista predmeta u radu – navodi se u analizi i dodaje da postoji pritisak sudskih uprava i Ministarstva pravde da se odluke izrađuju u nemogućim rokovima, pa je tako prioritet kvantitet, a ne kvalitet odluke.

Veliki problem su, ocenjuju u USTP, loši procesni zakoni, koji se često menjaju i ne odgovaraju društvenim okolnostima.

– Na primer, tužilaštva su bila potpuno nespremna za novi Zakon o krivičnom postupku i uvođenje tužilačke istrage. Takođe, suđenja se često odlažu jer sudovi kazneno popravnim zavodima duguju za troškove sprovođenja okrivljenih – navedeno je u analizi.

USTP je analiziralo i problem dostupnosti pravdi. Kako se navodi, mreža sudova je smanjena, a sudski postupci traju predugo, što dovodi do većeg broja obraćanja sudu u Strazburu. Problematično je, smatraju oni, i to što ne postoji besplatna pravna pomoć.

– Praksa u osnovnim i višim sudovima je različita. Sudovi na razdaljini od 30 kilometara donose dijametralno suprotne odluke pri istom činjeničnom stanju. Isti je slučaj i sa apelacionim sudovima – kažu u USTP.

Kako zaključuju, okrivljeni je, po novom Zakonu o krivičnom postupku, u jako lošem procesnom položaju.

– On teško može doći do dobrog advokata, a tužilaštvo iza sebe ima policiju i budžet. Takođe, nema žalbe na naredbu o sprovođenju istrage. Tužilaštvo može građanina da uvede u postupak samo na nivou osnova sumnje, odnosno indicija, jer tek po podizanju optužnice postoji pravo na odgovor, a sud kontroliše da li postoji opravdana sumnja – objašnjavaju u USTP.

Nedostaju ljudi, toneri, papir…

– U sudovima nedostaju osnovna sredstva za rad – toneri, papir, skeneri… Nedostaje i administrativno osoblje, a problem su i smeštajni kapaciteti. Takođe, ne postoji dovoljna obuka zaposlenih u pravosuđu – navodi se u analizi.