Korupcija ugrožava privatnu imovinu

Korupcija prilikom nadziđivanja objekata u Srbiji poslednjih dvadesetak godina dovela je do toga da privatna imovina nije i nepovrediva svojina njegovog vlasnika. Tako se u velikom broju slučajeva dešavalo da opštine investitorima izdaju rešenja za nadziđivanje, a da prethodno ne dobije saglasnost vlasnika, rekla je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Prema njenim rečima, državni organi, iz samo njima znanih razloga, pri izdavanju dozvola za nadogradnju ne proveravaju da li su zgrade u privatnom vlasništvu. Kada oštećeni vlasnik u dugotrajnom sudskom sporu uspe da je obori, nastupa sud, koji ne sprovodi donetu odluku, upozorila je Barać.
– U našoj zemlji korupcija je sistemski problem. Zbog toga u praksi ne mora da znači da će odredbe zakona adekvatno biti i primenjene. S druge strane, antikorupcijski zakoni ne sprečavaju ovu pojavu, tužilaštvo ne preispituje nezakonite odluke, pa u sveopštem haosu imamo i slučajeve povrede privatne svojine, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Barać podseća da je zakon o nadziđivanju iz 1984. koji je je na snazi bio deset godina jasno predviđao da prilikom izdavanja dozvola za nadziđivanje opština mora da proveri da li je zgrada u društvenom vlasništvu ili je privatna svojina. I zakon o održavanju stambenih zgrada koji ga je nasledio predviđao je da opština može da odobri nadogradnju samo na malom broju društvenih zgrada, a da se za privatne mora dobiti pristanak najmanje polovine stanara.
– Primer koji najbolje oslikava mešetarenje i korupciju je uzurpacija i nadogradnja privatne zgrade akademika Zorana Konstantinovića u Ulici generala Živka Pavlovića broj 1 u Beogradu. U toj zgradi Opština Savski venac dozvolila je nadziđivanje privatne zgrade preduzeću koje u privrednom registru nije ni postojalo. Sud je nakon dugogodišnjeg postupka osporio takvo rešenje i naložio rušenje nadzidanog, ali izvršenje sprečava činjenica da je predat zahtev za legalizaciju. Rušenje mora da sačeka okončanje legalizacije, ali nije jasno kako uopšte može da se razmatra legalizacija objekta koji je nezakonito uzurpiran i nadzidan – objašnjava Barać.
Ona dodaje da su stanari i vlasnici takvih zgrada često izloženi i zastrašivanju, krivičnim prijavama i sveopštem pritisku kako bi odustali od „isterivanja pravde“ i pristali na nadziđivanje uz minornu naknadu ili bez nje.