Na svim nivoima je potrebno da se napregnemo da razumemo sve razloge takvog egzodusa i nešto preduzmemo, ne tešeći se mnogo činjenicom da to nije samo naš problem – ističe za Danas Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), na vest da je Svetski ekonomski forum (SEF) nedavno objavio rezultate istraživanja socio-ekonomskih parametara 140 zemalja sveta prema kojima se Srbija našla na ubedljivom prvom mestu po “odlivu mozgova”. Brojni drugi kriterijumi ovog istraživanja govore u prilog ovakvom rezultatu, bilo kao uzrok tome da mladi, školovani građani odlaze iz zemlje, bilo kao posledica njihovog odlaska. Neki od parametara su i tehnološki razvoj, zdravstvena zaštita, vladini podsticaji za inovacije, obrazovanje i podrška talentima, zaštita kako domaćih tako i stranih ulagača…

Sagovornici Danasa saglasni su da im ovakav izveštaj nije bio neophodan da bi to saznali, već da su ovi procesi vidljivi “golim okom”.

– Ne znam koje su metodološke osnove navedenih tvrdnji, ali se bojim da mi za određene zaključke nije potreban izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. Tokom gotovo svakodnevnog ćaskanja sa prijateljima i vršnjacima sa užasom konstatujem da veliki deo one dece čija sam rođenja, prve rođendane ili srednjoškolske uspehe proslavljao kao uspehe „naše dece“, više nije u Srbiji. i to bojim se, u većini slučajeva trajno. Poput mađarskih piljarica koje Crnjanski negde spominje, decenijama se hrabrimo u sopstvenoj apatiji da „nikad nije bilo tako da nije bilo nekako“. Čini mi se da se bližimo trenutku kada će poslednja reč ove nesrećne fraze moći da se čita i sa „nikako“. U zemlji u kojoj su stariji od 65 godina brojniji od onih koji su mlađi od 15 godina (otuda valjda i značajnost partije penzionera na političkoj sceni Srbije, uz verovanje da će se mladost sama snaći), bilo bi neophodno da bez predrasuda, ideologija i bez beznadežnih međupartijskih optuživanja hitno „revitalizujemo načelo solidarnosti sa mladima“, kako mi je skoro savetovano u jednom pismu. Tačno vreme u ovom trenutku je dvanaest i pet – smatra Kostić.

Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić, ističe da Srbija nema sistem koji bi stvorio atmosferu u kojoj bi mladi ljudi želeli da započinju život. “Ne mora SEF da to kaže, dovoljno je da pogledam oko sebe. To je samo dokaz da u Srbiji ima mozga koji odbija da živi u rijalitiju. Ne radi se samo o tome da za mnoge nema posla, već ovo nije pristojna zemlja za započinjanje života. Mi nemamo sistem, ovde se vodi borba institucija i rijalitija”, za Danas ističe Turajlićeva.

Predsednica Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne Skupštine Srbije, Aleksandra Jerkov, saglasna je da u Srbiji ne postoji sistem koji bi zadržao i vratio mlade talente.

Nemamo sistem koji bi mogao mlade obrazovane ljude da zadrži. Malo je stipendija i nemamo čime da ih motivišemo. S druge strane, kada se studentu da stipendija za usavršavanje u inostranstvu, student ima obavezu da se u nekom roku vrati u svoju zemlju i svojim doprinosom, na neki način, opravda to ulaganje. Naš sistem nikada ne proverava šta je sa tim ljudima, niti kako se snalaze, šta rade sa svojim diplomama, pa ni to da li su se vratili u zemlju. Nemamo načina da ih zadržimo, a ni vratimo. Nisu svi zbog para otišli, već zbog toga što ovde jednostavno nema uslova – smatra Jerkov.

Loš plasman Srbije

Prema tabeli SEF, Srbija je prema kvalitetu infrastrukture “osvojila” 113. mesto od 140 zemalja, za kvalitet puteva 114, kvalitet luka nas stavlja na 122. mesto. Prvo mesto držimo i po kriterijumu rasta inflacije, ali i prevenciji HIV virusa u odrasloj populaciji. Kvalitet obrazovnog sistema nam je na 110. mestu, a pouspešnosti škola za menadžment smo na 116. mestu. Plasman po kriterijumu tržišta dobara nam po svim stavkama prelazi 120. mesto, osim poreza na dobit gde smo 71. Kapacitet za inovacije nam je na 132. mestu. Saradnja poslodavaca i onih koji traže posao je na 136. a kapacitet naše zemlje da zadrži talente dosegao je 140. mesto, dakle prva zemlja po “odlivu mozgova”.