Kostic: Glasovi SPC i SANU treba da donesu istinu 1Foto: Fonet/Zoran Mrđa

Stereotipno čujemo savete da treba gotovo hipnotizerski usredsređeno da gledamo u budućnost, ali bez objašnjenja kako se ona, dokle nam pogled doseže, prepoznaje, rekao je Kostić, na predstavljanju projekta Istorija srpskog bogosluženja.

Prema njegovim rečima, stereotipno čujemo savete „da je prošlost samo nesrećna intriga, uveliko sankcionisana vremenom, koju je bolje da ne uzimamo ni u kakve računice“.

A svi koji sedimo ovde znamo da nije tako, naglasio je Kostić.
Kostić je rekao da se u ovom vremenu „suočavamo sa potpuno novim, neočekivanim i grotesknim plodovima vremena, koji su eksplicitno zlokobni“.

Gotovo biološka potreba malih i ugroženih, a društvo koje nas je iznedrilo je malo i ugroženo, je postojanje racionalnog objašnjenja okolnosti i događaja, a previđamo da su kroz istoriju glupost i iracionalnost često igrali ključnu ulogu i među nama samima, a da ne govorim oko nas, kazao je Kostić.

Danas je teško biti prorok, a kako Filostrat kaže „bogovi vide budućnost, ljudi sadašnjost, a mudraci samo ono što će se upravo dogoditi“, naveo je Kostić.

Ima li u tom novom poretku konfuzije mesta za naivna pitanja ko smo, šta smo, kuda idemo i kako putujemo do svog cilja, upitao je Kostić.
Kostić je istakao da se u SANU zna da je SPC najstarija i najznačajnija nacionalna institucija srpskog naroda.

Kako je navedno na svečanosti, uoči velikog jubileja, osam vekova samostalnosti SPC, Institut za liturgiku Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokrenuo je projekat Istorija srpskog bogosluženja.

Njegov cilj je da u dve višetomne edicije sagleda osmovekovnu istoriju liturgijskog života srpske Crkve u svoj njenoj širini.

Predstavljene su prve dve knjige glavne edicije Istorije srpskog bogosluženja: Srpska barokna teologija i Istorijsko-bogoslovska analiza srpskih štampanih Liturgijara iz XVI veka.
Predstavljena je i prva knjiga posebnih izdanja Liturzi i liturgolozi Srpske pravoslavne crkve.

Urednik knjiga je upravnik Instituta za liturgiku Vladimir Vukašinović.