KOVAČEVIĆ: Obrazovanje najkraći put do EU

Dve trećine diplomiranih misli da visoko obrazovanje nije adekvatno potrebama posla koji obavljaju, podaci su ankete koju je sproveo Centar za obrazovne politike Alternativne akademske obrazovne mreže, u kojoj su učestvovali mladi stručnjaci, profesori i poslodavci iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Anketa je organizovana u sklopu projekta „Regionalno usaglašavnje kurikuluma – ka evropskom prostoru visokog obrazovanja“, čija je publikacija juče predstavljena na skupu pod nazivom „Reforma visokog obrazovanja – kako dalje?“
Osnovno pitanje ankete bilo je koje kompetencije diplomirani treba da imaju nakon završetka studija. Anketirani mladi stručnjaci kao najvažnije kompetencije izdvajaju sposobnost primene znanja u praksi, opšte znanje iz određene materije, sposobnost analize i sinteze, uočavanje i rešavanje problema. Kompetencije poput analize i sineteze, sposobnosti učenja, primena znanja u praksi, koje su izdvojli diplomci i poslodavci iz regiona, podudaraju se sa onima koje se cene u Evropskoj uniji, uz sposobnost prilagođavanja i brigu za kvalitet.
Jelena Kleut, autorka publikacije, ukazala je da usaglašavanje programa u regionu treba da doprinese jednostavnijoj i većoj pokretljivosti studenata i akademskog osoblja, ali i mobilnosti radne snage na evropskom tržištu.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević je naglasio da „obrazovanje treba da stvori igrače koji mogu da igraju u svetskim timovima i po svetskim pravilima“. Zato je neophodan dalji razvoj obrazovnog sistema jer je obrazovanje put koji će najbrže približiti Srbiju Evropskoj uniji, zaključio je Kovačević.
Rektor Univerziteta u Nišu Radoslav Bubanj kazao je da svim univerzitetima treba dati mogućnost da se razvijaju i krenu sa primenom Bolonjske deklaracije u skladu sa svojim mogućnostima.