Kultura u marketinškim vodama

Broj posetilaca kulturnih ustanova svakako govori o nivou svesti jednog društva o umetnosti i kulturi, ali i o sposobnosti nadležnih institucija da marketinški promovišu i popularizuju ono što je i po defoltu neprofitno, poput muzejske ponude. Imajući u vidu da zainteresovanost publike umnogome varira od aktuelnosti postavke ili dostupnosti muzejskog prostora, iskustvo muzejskih radnika govori i u prilog tezi da je prijemčivost muzejskih izložbi često rezultat zanimljivo osmišljenih akcija poput Noći muzeja ili programskih koncepcija usmerenih ka komunikaciji sa publikom.

Muzej je mesto komunikacije

– Muzej treba tretirati kao mesto komunikacije, a ne kontemplacije. Iskustvo MSU govori da je prelazak na programe šireg sadržaja, kombinacijama izložbi sa koncertima i drugim manifestacijama u Beogradu, rezultirao znatno većim interesovanjem publike. U tom smislu reprezentativna je bila i poslednja izložba Neše Paripovića, u okviru koje je, kroz program koji je vodio umetnik, ostvarena direktna komunikacija sa posetiocima – kaže Ana Nikitović. Problem ovog muzeja, međutim, kao i problem Konaka kneza Miloša je nepristupačnost i slaba povezanost sa gradom.

Najveći broj muzejskih radnika tvrdi da domaća publika rado ide u institucije kulture. Tokom 2006. godine Narodni muzej u Beogradu posetilo je 50.000 ljudi, dok je ostale muzeje u sastavu ove institucije posetilo još 26.000 posetilaca. Iskustvo zaposlenih u ovom muzeju govori da je u 2006., zainteresovanih da vide postavke bilo više nego prethodnih godina.
– Narodni muzej je tokom prošle godine organizovao ukupno 25 izložbi, uključujući i gostujuću izložbu „Nepoznata priča o modernoj umetnosti“ koju je u Japanu videlo 30.000 ljudi. Ipak, generalni problem muzeja je način marketinške promocije, pa je promocija muzeja danas upućenija na novinarske najave ili osvrte na izložbe u medijima, nego na reklamu. Novim zakonom o reklamiranju, muzeji su zapravo oštećeni, jer budžet ne predviđa sredstva za reklamu, a mi, opet nemamo novca za reklamiranje – kaže za Danas Aleksandra Šojić, PR Narodnog muzeja.
Kao primer ona navodi da je reklama o aktuelnoj izložbi „Magija ćilibara“ emitovana samo na jednoj televizijskoj stanici, dok je jedino reklama za izložbu Taktilne galerije u Luvru „U dodiru sa antikom“ koja je imala humanitarni karakter i podršku Ministarstva kulture, bila uredno emitovana.
Organizovane posete đačkih ekskurzija i turističkih grupa, tradicionalno privlače širu publiku muzejima, pogotovu onim čija postavka ima prevashodno edukativan sadržaj. Takav slučaj je sa Muzejem Vuka i Dositeja, ili Nikole Tesle, ili Prirodnjačkog muzeja, čije su postavke nezaobilazne za đačke posete, pa je kroz Muzej Vuka i Dositeja tokom prošle godine prošlo 4.000 posetilaca, mahom đaka.
– Dogovori sa školama pokazuju veliku zainteresovanost đaka za naše sadržaje, međutim, problem je u slabom interesovanju turističkih organizacija koje svuda u svetu ostvaruju mnogo bolju saradnju sa muzejima. Ipak, dragocenih manifestacija ima i kod nas, poput Noći muzeja, tokom koje je Prirodnjačkim muzejem prošlo nekoliko hiljada ljudi. Taj način otvaranja muzejskog prostora pre svega mladim ljudima koji uveče žele da izađu, provedu se, prošetaju i uz to nešto i nauče, pokazao se kao izuzetno dobar. Istovremeno, mladi su Noć muzeja prepoznali kao vid jeftine zabave – navodi Gordana Jovanović, direktorka Prirodnjačkog muzeja kroz koji je tokom 2006. godine prošlo oko 35.000 posetilaca.
Noć muzeja je, međutim, manifestacija koja se dešava jednom godišnje, ali je odličan pokazatelj da je zainteresovanost publike za izložbe ipak velika, smatra Ana Nikitović, PR Muzeja savremene umetnosti. Ona dodaje da se upravo iz tog razloga muzeji moraju okrenuti promotivnim aktivnostima koje prevazilaze puko reklamiranje, poput edukacije muzejskih radnika ili osmišljavanja programa orijentisanih na komunikaciju sa publikom.