Kupovao glasove, firma koju je vodio tužena za prevare

Predsednik SDS-a Branislav Švonja tada je najavio da će zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS) učestvovati na predstojećim izborima.

SNS je u aprilu postigla najbolji rezultat u Vojvodini, a SDS nije ni bila među kandidatima. Nedugo zatim, 27. jula, Švonja je imenovan za vršioca dužnosti direktora pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva do sada nepoznate detalje iz političke i poslovne karijere Branislava Švonje.

Firma čiji je donedavno bio vlasnik – Nacionalni privredni operater – je državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima u protekle dve godine prodavala podatke koji su besplatno dostupni na internetu. Od osnivanja u julu 2014. godine do kraja 2015. godine imali su skoro 11 miliona dinara prihoda, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).

Još 2011. godine CINS je pisao o firmama koje su Švonja i njegov saradnik Dušan Oluić osnivali u Srbiji i zemljama regiona, a koje su novac zarađivale na isti način kao Nacionalni privredni operater.

Branislava Švonju je 26. oktobra 2016. godine na mestu vlasnika firme zamenio Slobodan Švonja, čija se druga firma – Privredni propisi – bavi istim poslovima.

Sagovornici CINS-a kažu da su im iz Nacionalnog privrednog operatera nudili podatke besplatno i tražili samo da se potpiše prijemnica. Prodavci bi govorili da predstavljaju državne institucije, a posle nekoliko meseci su dostavljali račune. Smatrajući da su prevareni, mnogi su podneli krivične prijave ili tužbe.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je 2015. godine podneo krivičnu prijavu protiv Nacionalnog privrednog operatera.

Dušanka Matijević, direktorka Zavoda, kaže da joj se u oktobru 2014. godine čovek predstavio kao da dolazi iz Ministarstva privrede, dao joj dva USB-a, tražio da potpiše da ih je preuzela i potom otišao. Pošto nisu mogli otvoriti sadržaj USB-ova pozvali su Ministarstvo i saznali da ta osoba uopšte ne radi kod njih.

U decembru 2014. godine Nacionalni privredni operater je od Zavoda ipak naplatio 196.000 dinara. Direktorka Matijević je tada bila odsutna, a njenom pomoćniku su podmetnuli, kako kaže, falsifikovan ugovor sa njenim potpisom. Na sličan način od Zavoda su isti iznos uzeli i 2016. godine.

Tužbe i blokiran račun

Branislav Švonja je u julu 2014. godine osnovao firmu Nacionalni privredni operater, koja se nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao još jedna njegova firma – SB Company. Prema podacima Uprave za trezor, od osnivanja do aprila 2016. godine, Nacionalnom privrednom operateru su više od 4,2 miliona dinara uplatili budžetski korisnici.

Grad Beograd platio je 294.000 dinara za USB-ove sa 15 vrsta podataka od kojih se sve osim jedne mogu besplatno naći na internetu, a gotovo svima raspolaže i APR.

Do sredine marta 2016. godine pred beogradskim Privrednim sudom pokrenuta su 64 postupka u kojima učestvuje Nacionalni privredni operater. Neke je pokrenula ta firma radi naplate ukupno 7,6 miliona dinara, a druge su pokrenuli klijenti koji smatraju da su prevareni i osporavaju potraživanja.

Između ostalih, tužili su ih: Elektromreže Srbije, Zavod za udžbenike, KBC Bežanijska kosa, Telekom Srbije, Knjaz Miloš, Infostan, Hidroelektrane Đerdap i dr.

Račun Nacionalnog privrednog operatera je blokiran od 8. aprila ove godine. Dug trenutno iznosi 529.479 dinara.

Posao koji traje godinama

Branislav Švonja je krajem 2015. godine pravosnažno osuđen za kupovinu glasova na lokalnim izborima u opštini Odžaci. Sa još jednom osobom je organizovao mrežu ljudi koji su građanima nudili 1.000 ili 2.000 dinara, kao i robu široke potrošnje, kako bi glasali za SDS na izborima 2013. godine. Izrečena mu je novčana kazna od 200.000 dinara.

Švonja je politički aktivan bio i ranije, u Srbiji i Hrvatskoj. On i Oluić su na lokalnim izborima u hrvatskoj Zadarskoj županiji 2013. godine bili na izbornoj listi Demokratske partije Srba. Na istoj listi kandidat je bio i Slobodan Švonja. On je 2010. osnovao firmu Privredni propisi.

Prema finansijskim izveštajima APR-a, Privredni propisi su od 2011. do kraja 2015. godine imali oko 9,5 miliona dinara prihoda. Od 2011. do aprila 2016. godine, naplatili su gotovo 2,9 miliona od budžetskih korisnika poput lokalnih samouprava u Smederevu, Zrenjaninu, Nišu, Rumi i Kragujevcu.

Borisav Ičagić iz novosadske kompanije Vitalikum navodi da ga je u septembru 2015. godine najpre pozvao, a potom u preduzeće i došao, čovek koji je rekao da je iz Privredne komore Srbije. Predao mu je USB-ove čiji sadržaj Ičagić nije mogao da otvori. Posle nekoliko meseci dobio je račun na 196.000 dinara i ugovor od Privrednih propisa.

„Ni u jednom momentu, niti putem telefona, niti prilikom preuzimanja USB-a, niko nije pomenuo nikakav ugovor, troškove, niti bilo kakve usluge“, objašnjava Ičagić.

Branislav i Slobodan Švonja, kao ni Dušan Oluić, nije odgovorili na pozive CINS-a za razgovor, niti su bili dostupni na brojeve iz javno dostupnih imenika, telefone i adrese njihovih firmi iz APR-a.