Indija i Pakistan beleže jedan od boljih perioda u svojoj turbulentnoj istoriji međusobnih odnosa. Protekli meseci svedoče da nije zabeležen nijedan teroristički napad, nema oštre retorike niti diplomatskih razmirica. Pakistanski predsednik Asif Ali Zardari nedavno je imao vrlo uspešnu, mada kratku, privatnu posetu Indiji (obišao je čuveni hram i ručao sa indijskim premijerom Manmohanom Singom).
Šesnaest godina od kada je Indija dodelila Pakistanu status najpovlašćenije nacije (MFN), Pakistan je na korak da uzvrati. Mirovni proces je obnovljen, dok dve strane vrlo srdačno razgovaraju na svim nivoima.
Ipak, veoma je važno razumeti da problemi koji su dugo opterećivali bilateralne odnose neće biti rešeni preko noći. Čak iako, nekim čudom, pakistanskom civilnom i vojnom establišmentu iznenada sine i zaključi da je terorizam loš za njih te reše da ga iskorene zajedno sa Indijom, zadatak ne bi bio obavljen kao dlanom o dlan. Esktremizam nije prekidač koji može biti isključen kad poželiš. Kao što je rekao Satjabrata Pal, bivši indijski visoki komesar u Pakistanu: „Ove grupe džihadista regrutuju se među milionima mladih Pakistanaca koji potiču iz domaćih škola i medresa, zadojeni mržnjom prema modernom svetu u kojem nemaju dovoljno kvalifikacija da rade. Dok mladi Indijci odlaze u Silicijumsku dolinu gde postižu bombastične uspehe, Pakistanci u dolini Svat sebe pretvaraju u bombe, opravdavajući kraj svojih izgubljenih života. Pakistan je izneverio svoje mlade, oni su njihova tragedija“.
Ovo nije navođenje na očaj, već predlog da se pruži pomoć. Pakistan, pun očajnih mladih ljudi bez nade i perspektive, predvođenih zlonamernom vojskom uverenom u svoju veliku snagu, stalna je pretnja Indiji. Ako Indija može da pomogne Pakistanu da prevaziđe ovu situaciju, pomoći će i sebi na taj način. U tome leži tračak nade da se Pakistan može ubediti da uspeh Indije može doneti koristi obema državama. Umesto pokušaja da se osujeti Indija i naruši njen rast, Pakistan bi trebalo da prepozna prednosti partnerstva sa prosperitetnijom Indijom. Kao što Indija može da iskoristi velikodušnost koju je često pokazivala, na primer, svojim jednostranim dodeljivanjem MFN statusa Pakistanu – otvaranjem tržišta za pakistanske trgovce i industrijalce, stvaranjem kreativanog prostora za umetnike i pevače Pakistana i pružanjem doma onima koji beže od realnosti pakistanskog života. Stvaranje više dodirnih tačaka – tajnih diplomatskih kanala kao što su činili specijalni predstavnici (formula koju su vrlo efikasno koristili Sing i bivši pakistanski predsednik Pervez Mušaraf), direktni kontakt između dve vojske i širi kontakti među ljudima neophodni su za mir.
Nažalost, Indija je u novembru 2008. odgovorila na napade u Mumbaju i ostale pakistanske provokacije pooštravanjem viznog režima, te ograničavanjem drugih mogućnosti za socijalne i kulturne kontakte. A to je oblast u kojoj je vredno rizikovati, pošto mogućnosti za Pakistance u Indiji nadmašuju opasnosti; uostalom teroristi odgovorni za napade u Mumbaju nisu aplicirali za indijsku vizu pre nego što su se ušunjali na obalu sa oružjem i bombama.
Velikii sam zagovornik liberalnog viznog režima, Indija treba da ukloni trenutne restrikcije kada je reč o vizama Pakistanu, broju mesta koja mogu biti posećena. Neki tvrde da Pakistan neće uzvratiti na jednostranu velikodušnost. To može biti istina, ali Indija ne treba da brine. Paritet sa Pakistanom bi smanjio indijske standarde. Indija bi trebalo da pokaže velikodušnost ne bi li ubedila Pakistance da preispitaju svoju politiku.
Ustupci bi takođe mogli biti napravljeni kada je reč o pitanjima koja ne uključuju vitalne nacionalne interese. Specifični problemi poput trgovine, vojni spor povodom glečera Sjačen, granični spor, neslaganja oko izgradnje brane Vular i mnogi drugi sporovi mogu biti rešeni dijalogom.
Indijska finansijska industrija i njeni stručnjaci za softver mogli bi da ponude svoje veštine pakistanskim klijentima. Tako bi otvorili sledeća vrata tržišta istovermeno pružajući usluge koje bi Pakistan mogao da iskoristi za razvoj sopstvene ekonomije. Sve ove „lake pobede“ čekaju da budu postignute.
Velika pitanja – spor oko Kašmira i pakistansko korišćenje terorizma kao instrumenta politike – zahtevaće mnogo više rada na terenu i postepene akcije kako bi bio postignut napredak. Usvajanjem pozicije ustupaka, senzitivnosti i pragmatične velikodušnosti, Indija će moći da izmesti bilateralnu priču daleko od svoje 65 godina stare logike tvrdoglavog neprijateljstva.
Autor je bivši državni ministar za spoljne poslove Indije i podsekretar UN. Poslanik je indijskog parlamenta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
