Samo u proteklih 48 sati u Srbiji je u saobraćajnim nesrećama poginulo 14 osoba, a povređeno je 77. U prvih deset dana jula nastradala je 21 osoba, dok je u poslednjih 10 godina u Srbiji poginulo 10.127 ljudi.
Zbog učestalih saobraćajnih nesreća, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je juče na kolegijumu Ministarstva svoje saradnike da pooštre prevenciju i kontrolu saobraćaja.
Samo u proteklih 48 sati u Srbiji je u saobraćajnim nesrećama poginulo 14 osoba, a povređeno je 77. U prvih deset dana jula nastradala je 21 osoba, dok je u poslednjih 10 godina u Srbiji poginulo 10.127 ljudi.
Zbog učestalih saobraćajnih nesreća, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je juče na kolegijumu Ministarstva svoje saradnike da pooštre prevenciju i kontrolu saobraćaja. Dačić se založio i da se Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja u skupštinskoj proceduri nađe ove jeseni. Ministar je apelovao na sve učesnike u saobraćaju da zaštite svoje i tuđe živote pridržavanjem postojećih propisa, tolerancijom i razumevanjem u raznim saobraćajnim situacijama.
Poređenje s Velikom Britanijom
Prosečno u Srbiji pogine 46 osoba na 100.000 motornih vozila. Kada bi se uporedili podaci o poginulima iz Velike Britanije i Srbije, prosečno u našoj zemlji bi trebalo da bude 250, a ne 1.000 poginulih, koliko ih je godišnje registrovano – ističe Damir Okanović.
Srbija je jedna od najnebezbednijih država u oblasti saobraćaja, procenjuju stručnjaci.
Prema podacima MUP-a Srbije, u prvih šest meseci ove godine dogodilo se 31.539 saobraćajnih nesreća, a 402 osobe su poginule. Ova crna statistika predstavlja smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, kada je evidentirano 32.336 nesreća, dok je poginulo 440 osoba.
Kako za Danas navode iz MUP-a Srbije, tokom jula povećan je broj nesreća, jer tada tradicionalno dolazi do povećanja protoka saobraćaja na važnijim putnim pravcima, čemu doprinose i stranci koji se uglavnom kreću Koridorom 10. Zbog toga saobraćajna policija u julu preduzima pojačane mere kontrole, interventno regulisanje saobraćaja i prevenciju nezgoda. Iz saobraćajne policije navode i da se angažuju i posebno obučene i opremljene patrole sa vozilima visoke klase, takozvani „presretači“, kojima se otkrivaju i dokumentuju prekršaji, posebno na Koridoru 10 i Ibarskoj magistrali.
Kada je reč o stranim vozačima, iz saobraćajne policije tvrde da je kod njih prisutna nedovoljna pažnja zbog umora, što uzrokuje prekoračenje dozvoljene brzine i nesreće, dok je kod domaćih vozača uočeno nedovoljno poštovanje saobraćajnih propisa.
Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici saopštila je juče da je autobus poljskih registarskih oznaka, zasad iz nepoznatih razloga, na autoputu Novi Sad – Beograd kod Inđije sleteo s kolovoza i prevrnuo se na bok. U autobusu se nalazilo 68 putnika, poginulo je šest osoba, a teže i lakše su povređene 62 osobe, među kojima 32 dece. Poginulo je troje dece, žena i tri muškarca. Pretpostavlja se da je zbog neprilagođene brzine i nedovoljne pažnje vozača autobus izleteo sa puta i prevrnuo se, tako da su najviše nastradali putnici na gornjem spratu autobusa. Poljski autobus je vozio putnike na povratku sa letovanja u Bugarskoj.
Autobus je prema tvrdnjama poljskog autoprevoznika Moana tehnički bio ispravan, ali je moguće da je do nesreće došlo zbog trenutne nepažnje vozača. Oni objašnjavaju da je do nesreće došlo kada je suvozač, koji se odmarao, zatražio od kolege da isključi svetlo u autobusu. Prema mišljenu autoprevoznika, taj trenutak nepažnje mogao je da košta vozača kontrole nad vozilom. U autobusu su mnogi bili zaposleni u rudniku Žemovit iz mesta Lendzine na jugu Poljske.
Svi povređeni su zbrinuti u Kliničkom centru u Novom Sadu, a juče su ih posetili ministar policije Ivica Dačić i ministar zdravlja Tomica Milosavljević i izjavili saučešće porodicama nastradalih.
Dačić je naveo da je rano govoriti o uzroku nesreće, mada se može reći „da je očigledno u pitanju subjektivni faktor, odnosno greška vozača autobusa“. Povređene je posetio i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić, koji je rekao da je pokrajinska vlada obezbedila organizovan prevoz do Poljske za lakše povređene i sve kojima to dozvoli zdravstveno stanje.
Klinički centar Vojvodine otvorio je telefon 063/115 48 11 preko koga se porodice stradalih putnika mogu infomisati o njihovom zdravstvenom stanju.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski izrazio je saučešće porodicama šest žrtava i povređenima u tragičnoj nesreći poljskog autobusa i istovremeno se zahvalio vlastima Srbije na pomoći i brizi za povređene i njihove porodice.
Takođe, juče, u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Ćuprije poginule su dve osobe, a jedna je povređena. Do nesreće je došlo na autoputu Beograd-Niš. Kako je izjavio istražni sudija Miloš Miletić, najverovatnije je vozač „mercedesa“, turski državljanin, zaspao u toku vožnje i vozilom udario u zaštitnu ogradu, a zatim i u stub između dve kolovozne trake.
Na mostu preko Velike Morave kod Požarevca u četvrtak oko 14 sati poginuli su novinar Danasa Mile Veljković, realizator televizije „Club Inn“ Aleksandar Mitrović i nekadašnji aktivista Otpora Radojko Luković.
Istog dana sat vremena kasnije kod Horgoša u sudaru kombija i putničkog vozila, stradale su dve osobe, a šest ih je teško povređeno.
Zbog nedavnog incidenta, kikindska policija podnela je juče krivičnu prijavu protiv turske državljanke Saine E, zbog izazivanja nesreće, jer kombijem prešla na suprotnu stranu i udarila kola mađarske registracije.
Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta i šef Radne grupe za bezbednost u saobraćaju, kaže za Danas da je glavni problem to što je Zakon o bezbednosti saobraćaja star preko dve decenije.
– Zamislite da građane lečite lekovima koji su stari 20 godina. Budući da nam standard nije takav da većina vozila ima klima uređaj, po ovakvim teškim vrućinama vozači teže podnose vožnju i imaju manje nerava za druge i često se ne poštuje prvenstvo prolaza i dolazi do nesreća. Na ovoj temperaturi ni kolovoz nije dovoljno kvalitetan i ne pruža ono što pruža na normalnoj temperaturi. Ono na šta najviše možemo da delujemo, jer na klimu ne možemo da utičemo, jeste da delujemo na vozače, tako što ćemo ih upozoriti i vaspitati za te situacije – navodi Vujanić. On ističe da pošto vozačima smeta vrućina oni gledaju da je što pre završe, „a to se radi samo brzom vožnjom“ i naglašava da klimatski uslovi pogoduju nebezbednijoj vožnji.
– Naša vozila su u proseku mnogo stara, pa prema tome i manje kvalitetna i manje mogu da pruže u bezbednosnom smislu, a naši vozači su manje pažljivi na našim putevima, ali ne i u drugim državama, jer su kazne za grešku sigurne i veće – zaključuje profesor Vujanić. On objašnjava da bi usvajanjem nove zakonske regulative broj poginulih na drumovima godišnje bio smanjen za oko 200, a sačuvalo bi se i do 400 života.
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju, kaže za naš list da je Srbija jedna od najnebezbednijih država što se tiče saobraćaja.
– Nacrt zakona o bezbednosti koji su uradili najeminentniji stručnjaci iz oblasti bezbednosti u saobraćaju već dugo vremena se nalazi u MUP-u Srbije. Trenutno se ne zna u kojem je obliku i u kojoj fazi usvajanja – ističe Okanović. On podseća da je tri puta taj nacrt slat Vladi, ali da je povlačen. Prema njegovim rečima, najveća novina tog zakona jeste što se uvodi sistem bezbednosti u saobraćaju. Okanović ukazuje da u Srbiji ne postoji sistem, već samo pravila ponašanja i kazne, što je odavno prevaziđeno u svetu.
– Nacrtom zakona se predviđa i uvođenje centralnih tela – agencije i nacionalnog saveta za bezbednost u saobraćaju. Član Saveta biće i ministar policije, dok će Agencija prevashodno biti operativni organ, koji će objediniti i upravljati sistemom bezbednosti u saobraćaju – ističe Okanović. On dodaje da je to dugogodišnja praksa u zemljama EU, kao i da se očekuje da će pet godina nakon usvajanja zakona, broj poginulih biti prepolovljen.
– Što se tiče stradanja dece u saobraćaju, predviđa se da će nakon pet godina biti potpuno iskorenjen broj poginule dece. Godišnje u Srbiji u saobraćaju nastrada oko 50 dece, dok je 1.200 povređeno – objašnjava Okanović. O značaju kampanja u medijima, Okanović kaže da su pozitivni efekti očigledni i navodi da je 2002. zbog kampanje i pooštravanja sankcija u saobraćaju povećana upotreba pojaseva u kolima sa 20 na 95 odsto, što je rezultiralo sa 428 manje poginulih te godine.
Kako objašnjava, u svakom trećem bolničkom krevetu je žrtva saobraćajne nesreće, što ukazuje na to da se trećina zdravstvenog fonda troši na saniranje povreda nastalih u nesrećama. Komentarišući izjave iz MUP-a Srbije o smanjenom broju saobraćajnih nesreća, Okanović kaže da je evidentno smanjen broj u odnosu na devedesete godine kada je bilo oko 1.700 poginulih godišnje, ali da statistika pokazuje da je uprkos tome Srbija i dalje nebezbedna za učesnike u saobraćaju.
Okanović procenjuje da će na putevima u Srbiji tokom leta biti povređeno skoro 4.000 osoba, a oko 200 izgubiti život, ako ne bude pooštrena saobraćajna kontrola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
