Ljudska prava u Srbiji u senci pregovora o Kosovu

Zbog nespremnosti srpske vlade da se ozbljino suoči sa prošlošću, kao i kašnjenja u sprovođenju zakonskih i drugih reformi poštovanje ljudskih prava u Srbiji i tokom 2006. bilo je nezadovoljavajuće, ocenila je organizacija za ljudska prava Hujman rajts voč.
U novom godišnjem izveštaju HRV o stanju ljudskih prava u svetu navodi se i da su pregovori o konačnom statusu Kosova tokom 2006. bacili u senku poštovanje ljudskih prava u pokrajini, gde manjinske zajednice žive marginalizovane u ponekad opasnim uslovima, a povratak raseljenih i izbeglih gotovo je zaustavljen. U delu koji se odnosi na Srbiju navodi se da su zbog neuspeha srpskih vlasti da pronađu haškog optuzenika Ratka Mladića pogoršani odnosi sa EU i SAD i destabilizovana vladajuća koalicija, čime su usporeni i njeni reformski planovi.

ARENS: Važno da izbori budu demokratski

Beograd – Veoma je važno da predstojeći izbori u Srbiji budu demokratski i dobro organizovani, imajući u vidu da se održavaju u važnom političkom trenutku rešavanja budućeg statusa Kosova i približavanja Srbije EU, izjavio je šef Misije OEBS za posmatranje izbora u Srbiji Gert Arens, u razgovoru sa srpskim šefom diplomatije Vukom Draškovićem. Kako se navodi u saopštnju Ministarstva spoljnih poslova, Drašković je izrazio žaljenje zbog favorizovanja pojedinih političkih partija u medijima, naročito na nacionalnoj televiziji, zbog naručenih i netačnih rezultata istraživanja javnog mnjenja, kao i zbog čestih zloupotreba državnih funkcija u partijske svrhe.

HRV ocenjuje da je saradnja sa Haškim tribunalom tokom 2006. praktično zastala, nakon izvesnog napretka zabelezenog prethodne godine i da je koncept saradnje zasnovan na takozvanim „dobrovoljnim predajama“ optuženih prestao da daje rezultate. Dodaje se i da je vlada Srbije u julu 2006. usvojila akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, ali da taj papir tek treba da da konkretne rezultate. U izveštaju se navodi i da je tokom 2006. u Srbiji održano nekoliko suđenja za ratne zločine, iako je ukupan broj procesa pred tim sudom od njegovog osnivanja, 2003, još mali.
Kad je reč o sudstvu HRV ocenjuje da je mešanje vlasti u rad sudova i dalje razlog za zabrinutost i dodaje da su vlasti uslov da izbor sudija bude potvrđen u parlamentu iskoristile kao sredstvo da blokiraju izbor kvalifikovanih kandidata. Ocenjujući položaj manjina u Srbiji, HRV u izveštaju navodi da je u Vojvodini tokom 2006. smanjen broj međuetničkih incidenata u odnosu na prethodne godine. Ukazuje se i na podređeni ekonomski i socijalni položaj Roma koji su, dodaje se, često izloženi verbalnim ili fizičkim napadima.
U izveštaju se takođe navodi da je usvajanje novog Ustava Srbije bez javne debate izazvalo kritike civilnog sektora, a kao njegov najkontroverzniji deo ocenjena je konstatacija da je Kosovo integralni deo Srbije što će, dodaje se, verovatno zakomplikovati pregovore o statusu pokrajine.
Prema podacima UNHCR, do septembra 2006. na Kosovo se vratilo svega 15.600 od oko 250.000 Srba i drugih manjina izbeglih od 1999. HRV ukazuje da je broj međuetničkih zločina u padu, verovatno pre svega zbog fizičke razdvojenosti zajednica, ali da su manjine, uključujući i Albance u sredinama gde su u manjini, i dalje izložene riziku od napada, zlostavljanja i zastrašivanja, dok im je u nekim područjima ograničena sloboda kretanja.