Zlatanović koji je ceo svoj radni vek univerzitetskog profesora posvetio sakupljanju i tumačenju jezičkih (ne)običnosti i folklornosti na širem prostoru jugoistočne Srbije prethodno je objavio „Rečnik govora južne Srbije“ (1998) čije se drugo izdanje pojavilo 2008. godine.

– Razlika između prethodnog i najnovijeg rečnika pre svega je u njegovoj sveobuhvatnosti kao i u tome da bude oplemenjen sa što više rečenica u kojima se upotrebljavaju određene reči. Rad je trajao celu deceniju i u tome sam imao podršku lingvista i naučnika, zbog čega sam ipak na određenom gubitku jer nisam uspeo da uradim druge knjige, ali „čovek je uvek na gubitku“, pa mi je to neka vrsta utehe – objašnjava u razgovoru za Danas profesor Zlatanović kome je u izdanju „Vranjskih knjiga“ 2008. godine izašao desetotomni izbor iz sveukupnog stvaralaštva.

Na poslu pravljenja rečnika autor je koristio mnoge turske, arapske, ruske, persijske rečnike ukazujući na „zadovoljstvo u muci s rečima“. Knjiga sadrži reči iz Vranjskog Pomoravlja, Pčinje, Poljanice, Preševske Moravice, Preševske Crne gore, Grdeličke klisure, Vlasine, Crne Trave i Inogošta.

U dijalektu juga Srbije mnogo je pored reči iz turskog jezika i onih iz grčkog, persijskog, ruskog pa i romanskih jezika. Zlatanović smatra da u novije vreme brže nestaju i gube se dijalektizmi i provincijalizmi navodeći da „mladi ljudi danas često ne razumeju kako govore njihovi stariji, u prvom redu babe i dede“ i precizira da malo ko danas u Vranju ali i šire zna za reč „mamaljuga“ što je neka vrsta jela od kukuruznog brašna.

– Standardnom jeziku ne preti nikakva opasnost od lokalnih govora i nikada im nije pretila. Treba prihvatiti činjenicu da su lokalizmi deo srpskog jezika. Time se ne osporava zvanični jezik na kojem učimo ili pišemo knjige. Nažalost, sve češće koristimo strane reči, i to u sve većem kapacitetu. Prosečan čitalac zato mora da priziva leksikone kako bi protumačio radove pojedinih srpskih autora. Naše pravo je da čuvamo izvornost maternjeg jezika čime čuvamo i naš identitet. Zbog toga za dijalekatske govore treba imati više razumevanja – kaže Zlatanović.

Pa ipak, malo ko će u centralnoj Srbiji razumeti ako mu kažete: „Glej kako se onaj napeljuzija“, „Vidi kako se on napravio važan“, ili ako izgovorite „Ne iskačaj u pladne, pojavile se pekulje“, „Ne izlazi u podne pojavile se zmije otvrovnice“ ili „Otide kude Dimče u Klenike da kupi samuni za slavu“ – „Otišao je kod Dimčeta da kupi beo pekarski hleb za slavu“.

Priča o dijalekatskim rečima nameće dilemu da li standardni književni jezik može da prihvati pojedine reči. Po Zlatanovićevom mišljenju, „dijalekatski govori imaju svoje čari i oni u tom smislu imaju šta darovati književnom jeziku“.

– Živi su. Sočni. Gipki. Često poetični. Iz riznice narodnog govora juga Srbije može se uzeti podosta reči za književni jezik. U književnom jeziku se upotrebljava strana reč oklagija, a mi imamo lepu reč sukaljka. Mogla bi da bude književna i melodijska složenica – pesmopojka, ona ne znači isto što i pevačica jer ona peva za novac – kaže Zlatanović.

Za autora rečnika govora juga Srbije rečnici uopšte su nešto što uči, ali i abeceda jednog podneblja. – I ovaj rečnik je urađen u nameri da ljude upozna s tradicijom našeg ambijenta i duše naših ljudi. Otuda mislim da će i ovaj rečnik pomoći boljem upoznavanju krajeva juga istočne Srbije – kaže Zlatanović.

Južnjački biseri

Iz „Rečnika govora juga Srbije“ izdvajamo neke od reči koje mogu biti biserni primeri ovdašnjeg govora: dvopajka – krava koja ima dve pruge druge boje, klucam – sitnim, namagličavo – maglovito, rundzam – glasno plačem, tavrij – potpuna propast, ugmečim – zgnječim, čapatarnik – onaj koji se dere, šuntavela – budalasta osoba, zapiram – odbijam, ne prihvatam, zanesa – zanesenjak, dokrive mi – bilo mi je žao…

close
Lokalizmi ne ugrožavaju standarde književnog jezika 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.