Loše vesti za pregovore o miru

„On je mađioničar“, uzvikivala je masa Netanjahuovih pristalica misleći na njegovu veštinu i reputaciju izbornog maga. U saopštenju Likuda potvrđeno je da Netanjahu želi da formira novu vladu u narednih nekoliko nedelja te da su već obavljene konsultacije sa Naftalijem Benetom, liderom partije Jahad Eli Jišaj, Moše Kalonom, liderom centrističke partije Kulanu, Avigdorom Libermanom, liderom nacionalističke partije „Naš dom Izrael“ te sa čelnicima ultraortodoksnih grupacija. „Stvarnost nas neće čekati, nije na pauzi. Građani Izraela očekuju da što pre imaju novo rukovodstvo koje će raditi za dobrobiti svih, za bezbednost, ekonomiju, društvo“, kaže Netanjahu.

Iako je Likud najveća partija, proces formiranja koalicije biće verovatno težak, procenjuju upućeni. Potrebno je 61 mesto u Knesetu i prelazak toga praga biće izazov imajući u vidu podele širom izraelske političke scene.

Sima Kadmon, kolumnista lista Jediot Aharonot, piše da „svako ko se nadao da će jutrošnjim buđenjem osvanuti novi dan, u stvari se umesto danas probudio u još jedno juče“. „Ako je juče ujutru bilo osećanja da će biti promene vlasti i atmosfera promena, tokom noći je postalo jasno da se ništa neće promeniti.“

Nova vlada bi, piše Gardijan, mogla da dovede Izrael u koliziju sa međunarodnom zajednicom. Čini se da su za to najzaslužniji predizborni nacionalistički stavovi Netanjahua. Ostanak Netanjahua na vlasti verovatno će značiti nevolje za bliskoistočne mirovne napore i mogao bi dodatno pogoršati odnose sa SAD, piše britanski dnevnik, ukazujući na Netanjahuovu izjavu da ako on ponovo bude premijer neće biti palestinske države.

Palestinci bi, tvrde poznavaoci prilika, mogli da stvore problem Netanjahuu budući da 1. aprila postaju i formalno član Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, a najavljuju da će se obratiti ovom sudu u vezi optužbi na račun Izraela za ratne zločine počinjene tokom okupacije Zapadne obale duge 48 godina i prošlogodišnjeg rata u Gazi. „Rezultati pokazuju uspeh platforme zasnovane na naseljima, rasizmu, aparthejdu i negiranju fundamentalnog prava palestinskog naroda“, kaže za Njujork tajms Saeb Erekat, dugogodišnji palestinski pregovarač.

S obzirom na to da je prilično jasno da će Netanjahu formirati narednu vladu nama ne preostaje ništa drugo nego da se zbog svog pitanja obratimo sudu u Hagu, zaključuje Erekat.

Pobeda Netanjahua podstiče i pitanja šta će se dogoditi sa politikom prema Iranu, sa kojim je Obamina administracija rešena da pregovara da bi se postigao sporazum o nuklearnom programu, dok je, piše Njujork tajms, Netanjahu rešen da upropasti svaki dogovor.

Sa palestinske tačke gledišta, rezultati izbora u Izraelu izazivaju duboku zabrinutost, prenosi Rojters, podstičući perspektive o širenju naselja na teritoriji koju oni žele da bude tlo njihove države na okupiranoj Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu, kao i u Gazi.

Još jedna potencijalna „opasnost“ za Netanjahua mogli bi biti i obnovljeni napori palestinskog lidera Mahmuda Abasa da traži priznanje palestinske države u Savetu bezbednosti UN, što je bilo blokirano prošle godine. Bez posvećenosti ka postizanju rešenja o postojanju dve države te Netanjahuovim težnjama da nastavi izgradnju naselja u Istočnom Jerusalimu, postojeće frustracije sa Izraelom biće još veće, navode stručnjaci. Sve to zajedno može dovesti do pojačanog pritiska ne samo Evrope nego cele međunarodne zajednice ka uvođenju sankcija protiv Izraela.

Na osnovu 99,5 odsto prebrojanih glasova, u novom sazivu izraelskog Kneseta, koji ima 120 članova, Likud će imati 29-30 poslaničkih mesta, dok će Cionistička unija Isaka Hercoga imati 24 poslanika. Hercog je priznao rezultate izbora i čestitao pobedu svom protivniku. Alijansa četiri arapske partije osvojila je 14 mesta i postala treća najjača grupa u parlamentu. Time je prvi put arapska manjina dobila značajan uticaj u izraelskom parlamentu.

Kada budu poznati konačni rezultati izbora izraelski predsednik Reuven Rivlin daće mandat za formiranje vlade lideru za koga smatra da ima najviše šanse da okupi koaliciju. Ukoliko obezbedi sebi i četvrti mandat, Netanjahu bi mogao postati izraelski lider sa najdužim stažom na toj funkciji.

Čestitka Federike Mogerini

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini čestitala je Netanjahuu navodeći da je evropski blok „spreman na saradnju sa budućom izraelskom vladom zasnovanu na uzajamno korisnoj saradnji kao i pokretanju mirovnog procesa“. „Više nego ikad potrebno je hrabro rukovodstvo ne bi li se postiglo sveobuhvatno, stabilno i vidljivo rešenje sukoba koji je previše generacija lišio mira i stabilnosti. Vreme je da se okrene list.“