Foto: M.D.M.

To su neki od zaključaka studije „Političke orjentacije građana Srbije: Kartografija nemoći“, koju su zajednički sproveli Fondacija Fridrih Ebert i Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Gazela Pudar Draško sa pomenutog Instituta, govorivši o rezultatim a istraživanja, istakla je da građani smatraju da je politika u Srbiji bez kredibiliteta, te da političari nikada ne ispune ono što su obećali. Međutim, po njenim rečima, ispitanici nemaju jasan odgovor na pitanje koje osobine krase „pravog političara“, ali im je napribližniji tom idealu Dragan Marković Palma, jer je „dobar domaćin koji brine o svojoj zajednici“ i ima očinski momenat.

– Veliki broj građana smatra da iza kompetentnog političara mora da stoji tim eksperata, koji će se baviti konkretnim problemima, jer političari naprosto ne mogu biti stručni za sve stvari. Takođe, istraživanje je pokazalo da ispitanici nemaju konkretnu ideju kako promeniti politički sistem u našoj zemlji, ali su ubeđeni da je potrebno promeniti kompletnu garnituru političara na sceni, jer su prema njihovom mišljenju isuviše kompromitovani – kazala je Pudar Draško.

Istraživačica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Irena Fiket, upozorila je na rezultat studije prema kome je većina ispitanika nezadovoljna životom u Srbiji, uz zajedničku ocenu da je to tako jer „ovaj narod ništa bolje nije ni zaslužio“. Stariji ispitanici se sa nostalgijom sećaju života u bivšoj Jugoslaviji kada je, kako je većina podvukla, „moglo da se živi normalno, da se ide na more i da se uštedi“.

– Kada govorimo o principima na kojima bi idealna država trebala da se zasniva, u istraživanju su se izdvojile tri „škole mišljenja“. Po jednima, idealno društvo je ono koje je zasnovano na pricipima socijalizma; drugi imaju takozvano „pragmatično viđenje“, po kome je država dužna da građanima obezbedi kvalitetan život, dok treća grupa istomišljenika poziva na poštovanje reda i poretka, uz čvrstu kaznenu politiku – objašnjava Fiket.

Zoran Pavlović, istraživač sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je studija pokazala da građani smatraju da su vrednosti koje se propagiraju u javnosti pogrešne, te da to „nisu vrednosti“, pritom apostrofirajući kič, šund i materijalizam.