Tako Mađarska posle godinu i po dana kada je bila pod paljbom zbog medijskog zakona (svemoćnog Medijskog saveta sastavljenog isključivo od Fidesovih delegata) ponovo ima dobru šansu da bude stavljena u magareću klupu EU. To praktično znači da bi Budimpešti moglo biti oduzeto pravo glasa, a i jedan deo sredstava od Unije.

Posmatraču se čini da je način kako su usvojene pomenute ustavne promene, a ne i sam sadržaj, ona poslednja kap koja je izazvala oštre reakcije.

Sama ideja da se već četvrti put menja Osnovni zakon, usvojen od Fidesove dvotrećinske većine, nastala je zbog nekoliko odluka Ustavnog suda, koji uprkos činjenici da su u njemu već u većini Fidesove pristalice, doneo niz odluka koje poništavaju sporne odluke Parlamenta. Zato je vlast našla formulu, kojom će preduprediti svaku buduću, pa čak i bivšu odluku neposlušnog Ustavnog suda. Sve treba uvesti u ustav, pa njegov sud ne može da poništi nešto što se nalazi u osnovnom dokumentu zemlje. Tako su vezane ruke Ustavnog suda, s tim da promenjeni ustav sada već propisuje i to da taj sud ne može da se pozove da svoje ranije odluke. Pravnici kažu da je to nonsens, a vlada kaže da je sve u skladu duha i slova Evropske unije. Ministar inostranih poslova Janoš Martonji i ostali koji su zaduženi da stranim partnerima objašnjavaju poteze Orbanove vlade, kažu da je sve to učinjeno na zahtev Ustavnog suda, čije su nadležnosti ovim promenama čak i proširene (!).

Inače, prema najnovijoj verziji Osnovnog zakona porodica je samo zajednica žene i muškarca, parlament određuje koja verska zajednica može dobiti državnu dotaciju (treba da sarađuje sa državom radi javnog interesa), političke reklame za vreme kampanje mogu se emitovati samo na javnim TV kanalima, sloboda govora ne sme da bude usmerena protiv digniteta mađarske nacije (ma šta to značilo), studenti na državnom budžetu moraju „odužiti“ svoje stipendije u zemlji i samo posle toga mogu da odu u inostranstvo (oko pola miliona mladih Mađara živi u Zapadnoj Evropi, London je četvrti najveći „mađarski“ grad na svetu), lokalne vlasti mogu kazniti beskućnike zbog spavanja na javnim mestima.

Nekoliko dana pre glatkog usvajanja ovih promena i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je govorio telefonom sa mađarskim premijerom da ga odvrati od promena i da ga nagovori da ih prvo preispitaju Savet Evrope i Venecijanska komisija. Isto je učinio i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Obojica su posle i pisma napisali. Uzalud, Orban se nije dao preusmeriti.

Onda su krenule i kritike, ne samo zapadne štampe, nego i političara, uključujući i Angelu Merkel. Diplomatski je najbolnija odluka predsednice parlamenta Bavarske, Barbare Stam (inače iz CSU, bavarske Hrišćansko-socijalne unije, dosad Fidesu najbliže nemačke stranke), koja je odbila da primi predsednika mađarskog parlamenta Lasla Kevera (nosilac partijske knjižice broj jedan). Stamova je obrazložila odluku time da su mađarske ustavne promene izazvale duboku zabrinutost u EU i Nemačkoj.

Komesar EU Vivien Reding je zapretila Budimpešti da će zbog ustavnih promena zakinuti deo sredstava koji pripada Mađarskoj.

Ni na idejnom planu Fides ne namerava da odstupi od svoje dosadašnje beskompromisne nacionalističke politike. Najnoviji primer je dodela najviše novinarske nagrade Tančić Ferencu Sanislou, nekadašnjem reporteru MTV, koji se „proslavio“ jednostranim, prohrvatskim izveštavanjem sa balkanskih ratišta. Sada je komentator na ultradesničarskoj Televiziji Eho i lajtmotiv njegovih komentara je otvoreni antisemitizam i antiromsko huškanje. Dobitnici te nagrade iz prethodnih godina masovno su počeli da vraćaju ovo priznanje.

Vraćanje u prošlost se nastavlja.

Premijer traži dokaze

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je da ga je mađarski premijer Viktor Orban „oštro napao“, pošto je izrazio rezerve zbog ustavnih promena. Šulc je rekao da je u četvrtak, tokom samita Evropske unije u Briselu, atmosfera između lidera EU i Orbana bila ledena. Konferenciju za novinare koju je Orban održao Špigel onlajn je opisao kao „borbenu“. „Ko može da ponudi jedan jedini dokaz, činjenicu, mogu li reći, na osnovu koje bi se moglo tvrditi da je ono što činimo protivno demokratiji“, upitao je Orban.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je povodom ustavnih promena u Mađarskoj kazala da parlamentarna većina ne bi trebalo da bude „zloupotrebljavana“, već da sa njom treba „veoma pažljivo“ postupati. S. D.