Mapa meteoroloških upozorenja

Kakva nas klima očekuje do 2100. saznaćemo u toku ove godine kada Republički hidrometeorološki zavod izradi moguća scenarija klimatskih promena u Srbiji. Naime, RHZ je dobio licencu Britanske meteorološke službe za klimatološki model Hadli centra za klimatske prognoze. Osim toga, Zavod je otkupio i hardverski sistem koji će moći da podrži to klimatološko modeliranje.

Beogradski niz

– Klima u Srbiji je umereno kontinentalna. Imamo hladne zime sa snegom, topla leta, period proleća s padavinama i jesen koja može da bude topla bez mnogo padavina. Oktobar je često suv mesec i zna da bude vrlo lep, pogotovo kad imamo Miholjsko leto koje je specifičnost našeg područja – objašnjava direktorka RHZ Jovanka Andrejević. Ona kaže da prvi podaci o klimi Srbije počinju da se beleže 1845. u Beogradu, a reč je o takozvanom Beogradskom nizu iz 1845. Kada posmatramo iz Beograda, imamo drugačiju predstavu o vremenu jer je to veliki grad u kojem se oseća efekat staklene bašte. Sada, recimo, ima snega u Srbiji, iako je u Beogradu toplo – kaže Andrejević.

– Sada imamo mogućnost prognoziranja meteoroloških polja do 2100. na našem području. U ovoj godini ćemo dobiti prve rezultate i različita scenarija za narednih sto godina. Saznaćemo šta će se prema trenutnim mogućnostima i klimatološkim modelima dogoditi u Srbiji – objašnjava za Danas direktorka Republičkog hidrometorološkog zavoda Srbije Jovanka Andrejević.

Dunav iz Srbije izlazi čistiji

Mikša Jovanović kaže da je mnogo industrije ugašeno poslednjih godina, te da zbog toga nije tačna priča da 13 do 14 procenata zagađenja na celom toku Dunava dolazi iz Srbije.

– Zagađenje je smanjeno, a Đerdap je veštačka barijera ispred koje se taloži mnogo zagađenja. Tako iz naše zemlje Dunav izađe ako ne isti, ono čistiji – ističe Jovanović.

Ona kaže da će rezultate tog modeliranja moći da koriste stručnjaci različitih oblasti. – Klimatološki modeli za budućih sto godina reći će nam šta je neophodno menjati. Povećanje temperature znači povećanje količine padavina i većeg broja destruktivnih pojava. To je uvek početak tih scenarija. Država mora da se obezbedi i zaštiti ranim najavama i upozorenjima na destruktivne pojave – navodi Andrejević. Iako, prema njenim rečima, Srbija ima povoljnu geografsku širinu i položaj, važno je da tako mala zemlja ublaži nepovoljne posledice klime. Zbog toga je RHZ prošle godine uveo sezonske prognoze za šest meseci unapred.

Akreditovana laboratorija RHZ

Laboratorija RHZ jedna je od najsavremenije opremljenih u ovom delu Evrope. Naime, donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju u vidu laboratorijske opreme i akreditacijom laboratorije prema ISO standardima, u međunarodnu razmenu sada odlaze podaci koji ispunjavaju sve standarde kvaliteta. Osim toga do juna bi, prema rečima direktorke RHZ Jovanke Andrejević, trebalo da bude uveden sistem kvaliteta u oblasti meteorologije i hidrologije.

– Period prognoziranja se produžio. Sada imamo prognoze koje se rade sedam dana unapred. Postoje mesečne i sezonske prognoze. One nam ukazuju da li će temperatura i padavine iznad našeg područja biti u granicama normale. Na osnovu njih procenjujemo da li postoje opasni periodi sa značajno većim količinama padavina nego što je uobičajeno – navodi za naš list pomoćnik direktora HMZ u Sektoru za meteorologiju Dragan Jovanović.
Prema šestomesečnoj prognozi RHZ očekuje se da će srednja dnevna temperatura u toku zime biti iznad proseka. Razlika u temperaturi će se smanjivati kako se približavamo letu. Tako će januar za dva stepena biti topliji od proseka, a maj stepen do stepen i po.
Vremenske prognoze u Srbiji, prema rečima Dragana Jovanovića, po kvalitetu spadaju u rang evropskih. Međutim, on navodi da je u štampanim medijima i na televiziji teško prezentovati tačnu, a ujedno i razumljivu prognozu.
– Na televiziji imate prezentere, a ne meteorologe koji rade vremensku prognozu. U Hrvatskoj su, recimo, uvek meteorolozi bili i prezenteri. Svi tvrde da je njihova prognoza mnogo bolja, ali kada uporedimo podatke, naša je bolja. Međutim, prezentovanje i minutaža koji se odvoje za vremensku prognozu bolji su u Hrvatskoj nego u Srbiji. Ovde pravimo šablone prema kojima se prezentuje, zbog toga što ljudi koji to rade nisu stručnjaci iz meteorologije – objašnjava direktorka RHZ.
Osim meteorologije, RHZ se bavi i hidrologijom, kontrolom životne sredine i protivgradnom zaštitom. Osnovni posao hidrometeoroloških službi jeste zaštita ljudskih života i materijalnih dobara od svih vrsta nepogoda, destruktivnih hidroloških i meteoroloških pojava, kao i zagađenje vazduha i vode. U Zavodu se nalaze državne mreže meteoroloških i hidroloških stanica, državna mreža za kontrolu kvaliteta vazduha i državna mreža za kontrolu kvaliteta voda.
– Podatke prosleđujemo različitim institucijama. Međutim, nadležnosti između naših ministarstva nisu sasvim jasne. S druge strane, postoji i sistem civilne zaštite. On je izgubio funkciju koju je ranije imao i ne radi najbolje. Osim toga, informacije šaljemo i u Republički i Gradski centar za obaveštavanje i uzbunjivanje – kaže direktorka RHZ i ocenjuje da veliki problem u odbrani od poplava predstavlja nedefinisan status civilne zaštite. RHZ vrši i merenja zagađenja vazduha i vode. Prema naređenju Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, industrijska postrojenja u Pančevu moraju da prilagode svoj proces rada prognozama RHZ.
– Dva puta dnevno dajemo informacije i meteorološke prognoze za područje Pančeva, kao i preporuke kada je meteorološki povoljno da te fabrike rade – ukazuje pomoćnik direktora RHZ Sektora za kontrolu životne sredine Mikša Jovanović i dodaje da postrojenja u Pančevu „uglavnom poštuju preporuke“. Prema njegovim rečima merne stanice u Pančevu su lokalne, pa RHZ ne može da prati zagađenje vazduha. Andrejević to potvrđuje i podseća da merenja mogu da vrše samo ovlašćene kuće, a u Pančevu to radi lokalna samouprava.
– Prema zakonu to mogu da rade RHZ i gradski zavodi za javno zdravlje. Lokalna samouprava nije u sistemu ovlašćenih organizacija. Sistem su uradili preko projekta Vlade Italije i Ministarstva za zaštitu životne sredine i to nisu nasumično postavljene merne stanice. Problem je samo što ne postoji stručno lice u okviru lokalne samouprave koje može da tumači podatke – kaže direktorka RHZ i dodaje da je vazduh najzagađeniji u Boru, Majdanpeku, Smederevu, Nišu, Kragujevcu i Šapcu.
S druge strane voda je, prema rečima Mikše Jovanovića, najzagađenija u Vojvodini zbog same prirode i konfiguracije terena.