Ministar inostranih poslova Velike Britanije Margaret Beket pozdravila je juče ulazak Bugarske i Rumunije u EU. Ona je ocenila da je to veoma povoljno za Britaniju i Evropu. Beketova je izjavila da je proces pristupanja dve zemlje EU transformisao bivše komunističke države. Ali, Beketova je priznala da je još uvek neophodno da se dve zemlje obračunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom koji vladaju u tim zemljama. „Pristupanje EU je veliki korak za narod Rumunije i Bugarske. Obe zemlje zaslužuju to. Smatram da će njihov ulazak značiti veliki doprinos za EU“.

Besplatne vize za građane Srbije

Za građane Srbije, ulazak Rumunije i Bugarske u EU znači da sada imaju dve države manje u koje mogu da putuju bez viza, iako će vize, makar u početku, biti besplatne. Ulaskom te dve zemlje u EU Sofija je postala najbliži glavni grad jedne članice EU. Ipak, da bi kroz njega građani Srbije samo prošli, od Nove godine je potrebna viza. Dobra vest je da će bugarske vize biti besplatne, makar dok nove članice ne uđu u šengenski sistem, što se, prema najavama neće dogoditi pre 2008. Iz Ambasade Bugarske u Beogradu najavljuju da će procedura izdavanja viza trajati do sedam dana, a da će za vađenje tog dokumenta biti potrebna uobičajena dokumentacija, kao što su pasoš, fotografije, potvrda rezervacije hotela i osiguranje.

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajmajer izjavio je da Bugarska i Rumunija moraju još mnogo toga da učine da bi se integrisale u EU, ali je ukazao da će od njih imati koristi druge članice Unije.
Sergej Stanišev, bugarski premijer, izjavio je: „Sanjao sam ovaj dan. Ovo je san svih generacija Bugara da žive slobodno i demokratski sa narodom Evrope u miru i prosperitetu“.
Rumunski predsednik Trajan Basesku je, takođe, pozdravio ovaj dan čime je okončan dug put pristupanja te zemlje Uniji. Ekonomski analitičari iz Rumunije ukazuju, međutim, na činjenicu da po ulasku u Uniju građane očekuju i neke neminovne promene: „Rumuni su već spremni za ulazak u Evropsku uniju, oni to zaista sa nestrpljenjem čekaju. Međutim, ja nisam sigurna da su oni svesni kako se te promene neće odmah odraziti na njihov život i kako ih za početak čekaju poskupljenja, kao što je veća cena struje. Iz Brisela su već poslali jasna uputstva šta treba da uradimo“, kaže Liza Diačonu, novinarka Radija Rumunija.
Stručnjaci kažu da su Rumuni dobro uradili domaći zadatak koji im je dao Brisel i da je članstvo bilo očekivano, ali da je činjenica da će ta zemlja i dalje biti među siromašnijim članicama Unije i da se može očekivati da će mnogi Rumuni posao potražiti u drugim zemljama, pre svega, Irskoj i Engleskoj.
Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice EU, ali je puni pristup fondovima EU uslovljen daljim sprovođenjem reformi u tim zemljama. Obe zemlje su zahteve za prijem u članstvo EU podnele 1995. a pregovore su počele u februaru 2000. Brisel je, pre svega, zabrinut zbog raširene korupcije, organizovanog kriminala, slabih administrativnih kapaciteta i nedostataka u standardima za prehrambene proizvode. Dve nove članice su najsiromašnije među članicama Unije sa bruto društvenim proizvodom po stanovniku od manje od 4.000 evra godišnje, što je trećina prosečnog BDP u EU. Privredni rast u prošloj godini je, međutim, bio zavidan i iznosio je šest odsto, a dve zemlje su postale privlačne za investicije. Više članica EU je, međutim, najavilo da će privremeno ograničiti radnicima iz Bugarske i Rumunije pristup svojim tržištima rada. S novim proširenjem EU, kome je prethodio prijem 10 novih članica u maju 2004. broj stanovnika Unije se povećao sa 459 miliona na 488 miliona. Bugarska ima nešto više od sedam miliona, a Rumunija oko 22 miliona stanovnika. EU će sada zahvatati površinu od 4,23 miliona kvadratnih kilometara.