Marinović: Nijedna vlada nije izvršavala rešenja Poverenika

Zakon je tu jasan – ukoliko je opozvao oznaku tajnosti, a kao predsednik Republike ima to zakonsko pravo, onda bi svi ti dokumenti morali da budu dostupni javnosti. Ukoliko nije, predsednik je počinio krivično delo.

Međutim, u Srbiji stvari ne funkcionišu uvek onako kako to predviđaju zakoni.

Televizija N1 duže od godinu dana pokušava da dođe do dokumenata koje je predsednik čitao, a u tome im nije pomoglo ni rešenje Poverenika za informacija od javnog značaja koji je Bezbednosno-informativnoj agenciji naložio da dokumenta dostavi.

Ovaj slučaj nije izuzetak.

Naprotiv, svake godine je na stotine sličnih u kojima organi javne vlasti ignorišu rešenja Poverenika odbijajući da dostave informacije od javnog značaja.

U korenu problema je što Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da rešenja Poverenika izvršava Vlada Srbije.

Pritom, ne postoje nikakve sankcije ukoliko to ne učini, zbog čega joj je praktično prepušteno na volju da odluči da li će poštovati zakon.

U poslednjem izveštaju Poverenika za 2019. godinu „uporno izostajanje podrške Vlade Srbije“ se apostrofira kao najveća prepreka u ostvarivanju prava.

„Nijedna Vlada od 2005. godine naovamo nije sprovela nijedno rešenje Poverenika“, kaže za Danas poverenik za informacije Milan Marinović.

Iako ističe da bi određene poteškoće u sprovođenju zakona mogle da budu otklonjene izmenama zakona, Marinović naglašava da to teško da može da se učini i za ovaj problem.

– Poverenik nije iznad Vlade, kao što ni Vlada nije iznad Poverenika pošto je on nezavisan državni organ, navodi poverenik.

Ono gde izvestan pomak, prema njegovim rečima, može da bude ostvaren je u omogućavanju Poverenika da finansijski kažnjava državne organe koji se ogluše o rešenja.

Ovakva mogućnost je, dodaje, praktično onemogućena izmenama Zakona o opštem upravnom postupku od pre tri godine.

– U tom zakonu se navodi da pravnom licu može da bude izreknuta kazna u rasponu od polovine njegovih mesečnih primanja, do deset procenata njegovih godišnjih primanja u prethodnoj godini. Međutim, kada smo kontaktirali Upravu za trezor, rečeno nam je da takva kategorija ne postoji u Zakonu o budžetu i da samim tim ne mogu da nam odgovore o kolikim iznosima je reč. Time smo ostali u situaciji da možemo samo da pretimo novčanim kaznama, bez mogućnosti da ih i sprovedemo, kaže Marinović.

Predlog njegove kancelarije je da izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama obuhvate mogućnost da Poverenik, u slučaju odbijanja državnih organa da dostave informacije, prekršajnim nalogom prinudi organ na plaćanje kazne, što ih ne aboliralo od obaveze da dostave tražene informacije. Ipak, ovo je i dalje samo predlog.

– Koliko mi je poznato, Ministarstvo države uprave je radilo na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali je ono obustavljeno kada je javnost negativno reagovala na mogućnost da javna preduzeća budu izuzeta od obaveze dostavljanja podataka. U međuvremenu su raspisani izbori zbog čega su sve aktivnosti zaustavljene. Krajem ove ili početkom naredne nedelje tražiću sastanak sa novom ministarkom, kako bih se informisao o ovom procesu, kaže Marinović.

Ko prednjači u ignorisanju zakona

Osim što Vlada ne izvršava rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, u kabinetu u Nemanjinoj sede i rukovodioci ministarstava koja godinama ignorišu svoju zakonsku obavezu da dostavljaju informacije od javnog značaja. Prema izveštaju Poverenika za prošlu godinu, ministarstva su u 79 navrata i pored rešenja odbijala da dostave podatke tražiocima. U ovoj kategoriji prednjači Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 31 takvim slučajem. Ministarstvo odbrane je 13 rešenja Poverenika ignorisalo, a Ministarstvo finansija 12. Organi i organizacije u lokalnoj samoupravi su 121 odbijali da postupe po rešenjima, od čega je samo Grad Beograd 30 puta zanemario svoju zakonsku obavezu. Republička javna preduzeća nisu postupila po 18 rešenja, a lokalna javna preduzeća po 26. Organi u oblasti pravosuđa su zakon ignorisali 25 puta u prethodnoj godini.