Međak: Nema prostora za veliki entuzijazam kada je reč o dogovoru sa Prištinom

On je, u serijalu razgovora Kvaka 23, kao jedini pomak u dijalogu Beograda i Prištine, za sada, označio posete evropskog i američkog posrednika, “kao vid zajedništva koje nismo videli u Trampovom periodu“.

„To je mnogo veći pritisak na Beograd i Prištinu”, rekao je Međak novinarki Danici Vučenić, iako ne veruje u mogućnost potpisivanja bilo kakvog sporazuma do kraja godine, između ostalog i zato što Srbiju očekuju izbori.

On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno „ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom „ne živimo, već životarimo“, što proizvodi loš trend odliva stanovništva i to da mladi ne veruju u budućnost zemlje.

Kada je reč o pregovorima sa EU, Međak ukazuje da na osnovu izveštaja Evropske komisije u vidu non-pejpera o poglavljima 23 i 24, ne vidi šansu da u junu bude pomaka.

Dopušta mogućnost da u decembru dođe do toga i tumači da je vlastima u Beogradu, zbog predstojećih izbora, naročito predsedničkih, to važno zbog čega su požurili da usvajaju dokumenta sa kojima kasne nekoliko godina.

„Prošao je ceo mandat vlade od 2016. do 2020. godine, a tek je sada usvojena pregovaračka pozicija u oblastima energetike i poreza, tek se sada rešavaju pitanja koja se vuku od 2009, 2012, 2013. godine“, uočio je Međak.

U tome se, kako je konstatovao, „vidi neki drugi cilj, a ne ulazak u EU ili rešavanje pitanja modernizacije zemlje, jer se to ne radi na mah i kampanjski“.

Otvaranje klastera on vidi u širem regionalnom kontekstu, gde je nekoliko država koje pretenduju na ulazak u EU.

Prema mišljenju Međaka, u EU to gledaju iz perspektive slanja pozitivne poruke Zapadnom Balkanu koja može da bude otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ili, ako se to ne dogodi, otvaranje klastera Srbiji.

Podsećajući na prethodne izveštaje Evropske komisije i ono što je Srbija ispunila, on je ocenio da se u ispunjavanju kriterijuma ne pomeramo, već da zapravo u tom „napretku nazadujemo“.

To argumentuje činjenicom da smo istu ocenu 2.2 za napredak u političkim kriterijumima, pravosuđu, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja dobili 2015. i prošle godine.

U međuvremenu, različite svetske organizacije, poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešenel, beleže drastične padove Srbije u svim oblastima, podsetio je Međak.

To se, prema njegovom viđenju, itekako primećuje u državama članicama EU i „nikad ne treba zaboraviti da je to što napiše Komisija viđenje Komisije a da mi pregovore vodimo sa 27 država članica koje ne moraju nužno da prihvate stav Komisije“.

„Srbija je zapravo jedinstven slučaj“, smatra Međak, jer godinama pregovara sa EU, „a konstatno ide unazad kada je reč o ključnim oblastima“.

On u tome vidi prostor da se Srbija zameri i samoj EU, jer proces pristupanja „mora da vodi ka konvergenciji države ka standardima EU, a ne odlazak od njih“.

Kako je objasnio, „mi u toku pregovora formalno na papiru napredujemo, otvaraju se neka poglavlja, a suštinski nazadujemo po osnovnim vrednostima na kojima je zasnovana EU i to u jednom trenutku mora da dođe u sukob jedno sa drugim“.

Reč je o „šizofrenoj situaciji“, što se vidi i po retorici u zemlji koja ima „proevropsku vladu i strateški cilj ulaska u EU, a na drugoj strani ima konstatno bombardovanje porukama protiv EU“, predočio je Međak.

Poziva se, pri tome, i na prošlogodišnji izveštaj Evropskog parlamenta u kome piše da u Srbiji „postoje anti-Nato i antizapadna propaganda, manje-više, pod sponzorstvom vlade i u medijima koje najviše sufinansira država“.

Upitan o nedavnoj oceni predsednika Srbije da se „važnost vladavine prava ne dovodi u pitanje, ali da je u nekim zemljama to politički džihad i način za ostvarenje geopolitičkih interesa“, Međak je rekao da smo „devedesetih to slušali za ljudska prava , pa smo iz faze negiranja prešli u fazu prihvatanja“.

Prema njegovoj oceni, 20 godina kasnije „imamo problem sa negiranjem vladavine prava“, koja u osnovi ima nezavisno pravosuđe, što je sve jasno rečeno i ovom novom non-pejperu u kojem se traže i dokazi da se promene dešavaju.

Međak je kategoričan da je „ulazak u članstvo EU vrednosno pitanje“ i da narativ o alternativi tome ne treba postavljati, jer mi „tu alternativu živimo od 1991. godine“.

„Ovo vam je alternativa EU, ovo u čemu živimo, pa ako se nekome sviđa, na najboljem je mestu“, poručio je on i ukazao da Srbija konstatno vodi „alibi politiku“, jer jedno misli, drugo govori, a treće radi“.

To se vrlo dobro vidi upravo na primeru odnosa prema EU i drugim partnerima, obrazložio je Međak i konstatovao da „geopolitika, koja je postala jedan od prioriteta EU, nije povezana sa vrednostima, već sa interesima, ali da članstvo u EU jeste“.

Pominje primer bilborda zahvalnosti Kini, a „malo, malo, na putevima po Srbiji naletimo na skromne table sa natpisom da ovaj put je napravljen ili popravljen novcem EU“.

Za Međaka postoje tri ključna elementa pregovora sa EU – vladavina prava, Kosovo i standardi.

Prema njegovim rečima, u dijalogu sa Prištinom nema, niti će skoro biti napretka, a sudeći prema ovom novom non pejperu, nema napretka ni u vladavini prava.

U standardima ima pomaka, jer su na brzinu usvojene četiri pregovaračke pozicije u četiri poglavlja, ali na taj način, kako smatra, Srbija pokušava da nadoknadi neuspehe u vladavini prava ili dijalogu sa Prištinom.

„Ukoliko se politički ne odluči da Srbija u decembru otvori neko poglavlje, sledeće godine, uz izbore, imaćemo i faktičko stanje suspendovanih pregovora, jer dve godine nismo otvorili ni jedno poglavlje“, prognozira Međak.

On ocenjuje da se već sada za tu situaciju pravi „alibi politika“ u tezi da nas EU ne bi primila čak i da sve ispunimo, a istina je da mi na putu ispunjavanja kriterijuma nismo stigli ni do polovine.