– Ekonomski program Demokratske stranke bazira se na izgradnji tržišne privrede, ali imajući pri tome u vidu socijalno odgovornu državu koja brine o tome da troškovi tranzicije budu što bolje raspoređeni na sve slojeve stanovništva. U tome i jeste ključna razlika između nas i svih drugih političkih stranaka – kaže za Danas Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju u Vladi Zorana Đinđića i kandidat za poslanika na listi Demokratske stranke – Boris Tadić na predstojećim izborima.

DS ne razmišlja o promeni guvernera

– Demokratska stranka ne priprema smenu guvernera NBS, niti ima nameru da ruši tu instituciju. Naprotiv, naša namera je da institucije gradimo kao što smo to činili u naše vreme s Agencijom za privatizaciju, ili Agencijom za mala i srednja preduzeća, Akcionim fondom, Komisijom za hartije od vrednosti. Mislimo da treba podizati nezavisnost centralne banke, a ne da je ugrožavamo, a moram da podsetim na to kakav je bio odnos ove vlade prema nezavisnim institucijama, kako su preko noći smenjivani direktori, kakav je bio njen odnos prema Komisiji za HOV – kaže Vlahović.

Šta je to što vas razlikuje od LDP?

Nacionalni investicioni plan

Da li će u budžetu naći svoje mesto i NIP, ili se od njega odustaje?

– Ako bude menjan, to će morati da uradi parlament. Mislim da najveći deo novca mora da ode na izgradnju infrastrukture, a ne na šminkanje zgrada po Srbiji.

– Naš program polazi od potrebe razvoja privatnog sektora, odnosno restrukturiranja realnog sektora i zalažemo se za brzo restrukturiranje i pažljivu i pedantnu privatizaciju javnih preduzeća. A pre toga smatramo da je neophodno izvršiti profesionalizaciju upravljanja u njima. Neophodno je obezbediti da se menadžeri u tim preduzećima biraju na javnim konkursima i da bude obezbeđena javnost u izboru članova UO. Time bismo obezbedili maksimalnu zaštitu javnog interesa, a ne kako je to rađeno prethodne tri godine, da postavljamo partijske poslušnike na čelna mesta javnih preduzeća. Da je tako pokazuje i kampanja DSS i NS u kojoj od privrednika koji podržavaju tu opciju na mitinzima nastupaju samo direktori javnih preduzeća koje su oni postavili.

Netransparentnost odluke o koncesiji

Davanje koncesije za put Horgoš – Požega Vlada je tempirala očigledno za sam kraj kampanje.

– Moram da priznam da mene ne brine toliko termin dodele koncesije koliko sama procedura, jer javnost uopšte nije upoznata s tim ko se nalazi u tenderskoj komisiji. Nije moje da obelodanjujem imena, ali koliko znam u toj komisiji su sve sami partijski poslušnici, a odlučuju o najvećoj grinfild investiciji. Resorni ministar je dužan da objasni kako je tekla tenderska procedura i kako je moguće da jedna ista kompanija, sada istina u konzorciju s drugom kompanijom, dobija gotovo sve poslove u Srbiji, kao i to kako je moguće da se daje koncesija koja prolazi kroz Vojvodinu bez saglasnosti vojvođanske vlasti. Ako je to poruka kako partije na vlasti shvataju transparentnost i kako tretiraju autonomiju Vojvodine, mislim da su građani dobili dovoljno materijala za odluku 21. januara.

Pedantna privatizacija je neki novi termin?
– Pod tim terminom podrazumevamo povlačenje države iz javnih preduzeća svuda gde njeno prisustvo nije neophodno, ali isto tako i opstanak države u nekim oblastima gde je to potrebno radi stabilnosti čitavog sistema. Smatramo da država treba da ima, recimo, u Elektroprivredi Srbije strateškog privatnog partnera u daljem razvoju distributivne mreže, da EPS treba da ima strateškog partnera u termoelektranama, ali da država mora da zadrži stopostotno vlasništvo u prenosnom sistemu. Pri tome, privatizaciju treba obaviti tako da se ne ugroze principi transparentnosti, javnosti i konkurentnosti koji su ugrađeni u sam Zakon o privatizaciji.
S druge strane, u relativno kratkom vremenskom roku od godinu dana treba obezbediti podelu akcija Privatizacionog fonda stanovništvu; u Fondu će se naći, između ostalog, po 15 odsto kapitala javnih preduzeća. To znači da ćemo možda i pre privatizacije javnih preduzeća izvršiti njihovu korporativizaciju i omogućiti da građani mogu da kupuju akcije tih preduzeća preko Beogradske berze i to inicijalnom javnom ponudom.
Šta je s restrukturiranjem velikih društvenih sistema?
– Mislimo da je jedini način za oživljavanje tih sistema uspešna stečajna procedura. Naravno, mehanizam stečajnog restrukturiranja i kasnije privatizacije treba usaglasiti sa zahtevom da tranzicioni trošak bude ravnomerno raspoređen, što znači da iz Tranzicionog fonda treba obezbediti potrebnu visinu otpremnina za one koji su i dalje tehnološki višak u tim preduzećima.
Veliki problem ekonomske politike protekle godine bila je nesinhronizovana politika monetarne i fiskalne vlasti. Šta program DS predviđa na tom planu?
– Odgovorna ekonomska politika za koju se mi zalažemo podrazumeva ravnotežu i sinhronizaciju mera fiskalne i monetarne politike. Nije moguće imati nisku inflaciju i makroekonomsku stabilnost tako što će centralna banka voditi krutu monetarnu politiku, a da se pri tom Vlada ponaša kao pijani milioner i troši više nego što ima, kao što je bio slučaj u prethodnom periodu. Upravo zbog toga nameravamo da smanjujemo nivo javnih rashoda najmanje za četiri odsto GDP, čime će se obezbediti da ne dolazi do velikih inflatornih pritisaka.
S obzirom na to da se nalazimo na izmaku velikih privatizacionih talasa, treba stimulisati privatne investicije. Srbiji je u narednom periodu potreban visok priliv grinfild investicija od bar dve milijarde evra godišnje, jer je to, uz brži razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj preduzetništva, način da se smanji stopa nezaposlenosti. S tim u vezi DS planira da osnuje poseban fond za podsticaj i razvoj preduzetničkih ideja iz kojeg će biti plasirani jeftini krediti u iznosu od 20 do 100 hiljada evra. Nemoguće je, međutim, očekivati visok priliv investicija ukoliko nemate izgrađene jake, stabilne, nezavisne institucije i regulatorna tela, a to je upravo nešto na čemu se malo radilo protekle tri godine i zbog čega je veliki broj usvojenih zakona ostao mrtvo slovo na papiru. Te barijere moramo otkloniti paralelno s otklanjanjem ključne prepreke koja nas vodi u nastavak pregovora o priključenju EU, a to je puna saradnja s Haškim tribunalom što ćemo, siguran sam, učiniti već u prva tri meseca Vlade.
Da li je ekonomski realna pretpostavka, izražena u programu LDP, da je u narednim godinama moguća stopa inflacije u Srbiji od samo dva odsto?
– Nije sporno da se inflacija od dva odsto može postići već i u sledećoj godini, ali inflacija sama po sebi ne sme da bude cilj i ja se ne bih igrao takozvanim zadatim inflacijama. Niska stopa inflacije mora da bude posledica makroekonomske stabilnosti. Ali, ta stabilnost se može obezbediti na kratak, ili na duži rok. Nema samoodržive ekonomije na dugi rok u Srbiji sve dok ne budemo izgradili konkurentnu privredu, a to će biti onda kada budemo imali balansirani trgovinski bilans. Smanjenje trgovinskog deficita će biti direktna posledica povećanja konkurentnosti srpske ekonomije kao posledice daljih reformi u realnom sektoru koje su vezane za restruktuiranje javnih preduzeća, uz izgradnju dela konkurentne ekonomije koji danas ne postoji a koji će se desiti kroz direktne grinfild investicije i razvoj malih i srednjih preduzeća. Dakle, ključ niske inflacije je upravo u nužnim reformama za koje se DS zalaže u svom predizbornom programu.
Da li ćete lako obezbediti podršku svom programu i kada očekujete da će nova Vlada biti formirana?
– Duboko verujem da će DS zajedno s manjinama biti u situaciji da sama formira većinsku vladu, a ako to kojim slučajem ne bude moguće onda ćemo svakako potražiti koalicione partnere. U svakom slučaju mislim da će vlada biti formirana do kraja februara i da ćemo već u prvoj polovini marta imati predlog novog budžeta. U tom predlogu jasno ćemo definisati uvećanje agrarnog budžeta sa 200 na 300 miliona evra, obezbediti sredstva za realizaciju preduzetničkih ideja, ukalkulisati smanjivanje PDV na računare i informatičku opremu i poreza na kupovinu prvog stana, kao i sve obaveze prema Vojvodini i drugim segmentima ekonomske politike. Za razliku od drugih stranaka, DS za sve što obećava u predizbornoj kampanji nudi i mere kojima će to biti realizovano kao deo jedne konzistentne i proverljive programske celine i tim koji će realizovati te mere.
Zbog čega je objavljivanje imena Božidara Đelića kao kandidata DS za budućeg premijera izazvalo tako žestoku reakciju potencijalnih koalicionih partnera iz demokratskog bloka?
– Mene iznenađuje reakcija nekih političkih stranaka, pogotovu onih koje su sve vreme prosto izazivale DS da objavi ime svog kandidata. Kao neko ko je daleko najjači u tom bloku, na vreme smo ih upozoravali da DS ima veliki broj kvalitetnih pojedinaca koji svojom ličnom i profesionalnom biografijom mogu da konkurišu za premijersko mesto i pobede najbolje pojedince iz drugih stranaka. Naš izbor je pao na Božidara Đelića koji je jedan od sinonima ekonomskih reformi u vladi pokojnog Zorana Đinđića. Đelić je pravi izbor, čovek koji može da otvori sva vrata u svetu, a reakciju koja je usledila treba shvatiti samo kao znak da su druge partije shvatile da DS ima najjačeg kandidata za mesto premijera i otuda uporno odbijanje njihovih kandidata da s Đelićem ukrste koplja u javnom TV duelu.
Boris Tadić je uz ime budućeg premijera obelodanio da će svoje mesto u Vladi naći i svi ministri iz vlade Zorana Đinđića. Koje mesto ćete vi zauzeti?
– U svakom slučaju treba sačekati izborne rezultate i videti kako će nova vlada biti formirana. Ako to bude vlada DS, u šta sam ubeđen, biću svakako deo tima, a sebe vidim u ekonomskim resorima.
Da li opet u sektoru privatizacije?
– Ne, ima mnogo više izazova i drugim ekonomskim resorima, kaže Vlahović.