Migranti ne donose opasnost od terorizma 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ

Zvanične procene bezbednosnog rizika zbog prolaska izbeglica kroz Srbiju ne postoje, odnosno takvi podaci nisu javno dostupni.

Uprkos tome, kako za Danas kažu u Komesarijatu za izbeglice, nadležni državni organi i službe od početka migrantske krize 2015. godine pomno prate bezbednosnu situaciju i Komesarijat „odlično sarađuje sa pomenutim službama, upravo u cilju sprečavanja potencijalnih incidenata i krivičnih dela“.

Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje za Danas da, iako ne postoje zvanične procene ovog bezbednosnog rizika, ima dosta podataka i akademskih istraživanja na ovu temu.

Takođe, Marija Đorić, viši naučni saradnik na Institutu za političke studije ističe za Danas da „za sada migranti ne predstavljaju veći bezbednosni problem u smislu nasilnog ekstremizma i terorizma“. Kako dodaje, znajući da su kroz Srbiju migrantskom rutom prošli neki pojedinci koji su u evropskim zemljama izvršili terorističke akte – mora se biti na oprezu.

– Desni populisti rutinski naduvavaju bezbednosne rizike od migracija. U realnosti, ovi rizici postoje ali su daleko manji nego što se predstavljaju. Primera radi, u jeku migrantske krize 2016. godine, kada je kroz Srbiju prošlo oko 600.000 migranata, oni su počinili svega 55 krivičnih dela od ukupno 96,237 koliko je tada počinjeno u našoj zemlji. Onu su dakle počinili svega 0.05 odsto krivičnih dela što je manja stopa kriminaliteta nego u lokalnoj populaciji. Osim toga, oni su uglavnom činili lakša krivična dela, a terorističkih dela uopšte nije bilo. U Evropi tokom prethodnih nekoliko godina jeste bilo nekoliko terorističkih napada u kojima su počinioci bili migranti ali iz toga ne treba izvlačiti pogrešne zaključke da se opasnost od terorizma značajno povećava sa migracijama – kaže Filip Ejdus za naš list.

Da ne postoje bezbednosni rizici po Srbiju zbog mešovitih migracionih tokova, odnosno rizici od narušavanja opšte bezbednosti zemlje ili građana, rekli su za Danas i u Komesarijatu za izbeglice, čije osoblje je upoznato sa podacima nadležnih institucija koje su zadužene za procene i sprečavanja situacija ugrožavanja bezbednosti.

– Prema statističkim podacima, broj krivičnih dela (ukupan broj, uključujući i ona koje su počinili migranti) je u padu, a i informacije o incidentima i krivičnim delima u kojima učestvuju migranti govore da je preventivno delanje državnih organa na polju bezbednosti prilično uspešno – ističu u Komesarijatu.

Filip Ejdus, kaže da veruje da MUP i BIA pažljivo prate situaciju, i da, koliko je njemu poznato, u Srbiji niko iz migrantske populacije nije osumnjičen da je pripremao teroristički napad niti je bilo preventivnog delovanja u cilju sprečavanja napada.

– Ovo je pre svega humanitarni problem i te ljude treba posmatrati kao žrtve. Ogromna većina njih su izbeglice koje beže od strahota rata ili represije dok ostali napuštaju svoje domove zbog siromaštva, gladi i klimatskih promena. Srpski narod je kroz svoju istoriju takođe morao da beži sa svojih ognjišta i da se nastanjuje u drugim zemljama i zbog toga me svaki put iznenadi kada čujem antimigrantske stavove od ljudi koji sebe predstavljaju patriotama. Na kraju krajeva, treba imati na umu da i mi snosimo mali deo odgovornosti za ratove od kojih izbeglice beže s obzirom na naš veliki izvoz naoružanja i vojne opreme za koje se zna da završava na ovim ratištima. Najmanje što možemo da učinimo za ove nesrećne ljude jeste da ih pustimo da prođu kroz našu zemlju i naravno ukoliko žele ovde da ostanu, u skladu sa svojim mogućnostima, da im pomognemo da započnu neki novi i srećniji život – zaključuje Filip Ejdus.

U Komesarijatu za izbeglice ističu da je „migracija velikog broja ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka i Severne Afrike uzrokovana je različitim razlozima“.

– To nisu samo ratovi, oružani sukobi i razaranja, koja jesu pogodila dobar deo zemalja iz kojih izbeglice i migranti dolaze, već i siromaštvo i loša ekonomska situacija, prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama, itd. Takođe je vidljivo da tržišta razvijenih zemalja EU imaju potrebu za dodatnom radnom snagom i da mogu da apsorbuju značajan deo migrantske populacije – tvrde u Komesarijatu.

Smatram da u bezbednosnom kontekstu, kaže Marija Đorić, migranti nisu opasni dok su u tranziciji, što je slučaj sa Srbijom, ali, napominje naša sagovornica, mogu predstavljati potencijalnu opasnost kada je reč o nasilnom ekstremizmu, onog momenta kad se stacioniraju na krajnoj destinaciji, a to su za sada zemlje zapadne Evrope.

– Imajući u vidu da su Srbi „izbeglička nacija“, jer su tokom vekova mnogo puta proterivani sa svojih ognjišta, većina naših građana ih je prihvatila sa empatijom, što su u više navrata potvrdili i sami migranti. Međutim, postoje određene marginalne grupe ekstremnih desničara koji sebi daju za pravo da se „obračunavaju“ sa migrantima, smatrajući ih potencijalnom opasnošću za svoju naciju i državu. U prilog tome govore i lažne vesti koje su preplavile naše medije, a koje su upravo plasirane od ekstremista, sa ciljem zastrašivanja javnog mnjenja i pričom kako će migranti „okupirati Srbiju“ – zaključuje Marija Đorić.

Trenutno u Srbiji 28.402 izbeglica

Procenjuje se da je u periodu 2015-2016. godine kroz Srbiju prošlo više od milion migranata. Što se tiče perioda od 2017. godine do sada, Komesarijat za izbeglice i migracije poseduje sledeće podatke o broju migranata koji su boravili u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat: 2017 – 24.251, 2018 – 22.790, 2019 – 34.862, 2020 – 63.408, 2021 (do 29.06.2021.) – 28.402.

Tekst je nastao u okviru projekta „Odgovor zajednice: aspekti razumevanja savremenih bezbednosnih izazova u Srbiji“ koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“.Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.