Foto: Marjana Stevanović

Koliko je smešteno u centrima koji su u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije, predugo čeka da nastavi put ka zemljama EU i mahom je nezadovoljno uslovima boravka.

U mestu Adaševci kraj Šida, sedam kilometara od hrvatske granice, u Centru za prihvat izbeglica trenutno boravi 1.030 ljudi iz Avganistana, Iraka, Pakistana, Sirije, Mongolije, pa čak i Kube. U centru, koji se sastoji iz nekoliko celina, migranti imaju tri obroka sa užinom i konstantnu zdravstvenu zaštitu, a raspoređeni su, kako kaže koordinator Dragan Velimirović, prema „prioritetu“. Porodice s malom decom smeštene su u tvrdim objektima, dok su samci i porodice sa starijom decom u velikim šatorima, kaže Velimirović. On ističe da se posebna briga vodi o trudnicama i deci, koja su ovde najbrojnija i za koju se u „dečjem kutku“ organizuju razne edukativne i kreativne radionice.

– Deca imaju mogućnost da uče engleski i nemački jezik, da upoznaju svet kompjutera, a sada kitimo jelku i organizujemo novogodišnju predstavu. Činimo sve da ih makar malo izvučemo iz svakodnevnice i učinimo im boravak prijatnijim, kaže Velimirović.

S druge strane, migranti sa kojima smo razgovarali kažu da nisu zadovoljni uslovima i da predugo čekaju na odlazak u EU.

Ali Ajdari je iz Avganistana i u prihvatnom centru je sa suprugom i dvoje male dece. Pokazuje nam ožiljak na licu od povrede koju su mu naneli talibani.

– Imao sam posao u Avganistanu, bilo je donekle normalno, ali jednog dana došli su talibani i uhapsili me. Bio sam deset dana u zatvoru i hteli su da me ubiju, priča Ajdari, koji je posle toga morao sa porodicom da napusti Avganistan – preko Pakistana, Irana, Turske, zatim Grčke, gde je ostao osam meseci, jer su zatvorili granice.

– Ne želimo da ostanemo ovde, hoću da idem bilo gde, u Mađarsku, Nemačku, nije važno, samo želim normalan život, kaže Ajdari.

Jedan broj „samaca“, među kojima ima i maloletnih dečaka od 15 do 17 godina, smešten je u velikom šatoru. Obučeni u jakne ili ogrnuti ćebetom, jer u tom delu nema grejanja, niti tople vode, pričaju kako su ovde i do šest meseci, kako dobijaju nedovoljno hrane, a najviše negoduju što za svaku večeru imaju ribu u konzervi.

Dva mlada Pakistanca, od 15 i 17 godina, krenuli su bez roditelja u Evropu kako bi se „obrazovali“, jer je u Pakistanu, kako objašnjavaju, obrazovanje veoma skupo.

Hali se zaputio trbuhom za kruhom, jer su zarade u Pakistanu, odakle dolazi, premale za život. U centru u Adaševcima je šest meseci, i najviše mu nedostaju supruga i deca koje je ostavio u Pakistanu, jer je to, kako nam priča, „brak iz ljubavi“.

Na izlazu iz centra zaustavlja nas mlada trudnica, koja je sa suprugom i šestoro dece otišla iz Avganistana, gde je „bilo suviše opasno“.

Ovde smo već četiri meseca, a najviše me zabrinjava što deca ne idu u školu, kaže ona, dodajući rezignirano da za svaku večeru dobijaju ribu u konzervi.

Besprovratna pomoć Srbiji iz EU

Evropska unija je od septembra 2015. godine izdvojila 40 miliona evra bespovratne pomoći Srbiji za upravljanje izbegličkim i migrantskim tokovima, a za naredni period planirana su dodatna finansijska sredstva za unapređenje ove oblasti. Dosad je uloženo u izgradnju i rekonstrukciju centara (10,7 miliona evra), hranu i potrepštine (3,8 miliona evra), zdravstvenu zaštitu (1,2 mil. evra), plate zaposlenih (9,4 mil. evra), zaštitu granica (7,5 mil. evra), administraciju i opremu (2 mil. evra), transport i logistiku (2,6 miliona evra). Bespovratna pomoć uglavnom je pružena preko nadležnih ministarstava, Komesarijata za izbeglice, Crvenog krsta, zatim UNHCR-a, Međunarodne organizacija za migracije, UNICEF-a i lokalnih nevladinih organizacija.

Za pet meseci otkriveno 18.000 migranata

Od 22. jula do danas, zajedničke snage vojske i policije otkrile su više od 18.000 migranata koji su ilegalno pokušali da pređu državnu granicu, saopštilo je juče Ministarstvo odbrane. Od tog broja, oko 17.000 je odustalo od namere ilegalnog prelaska po uočavanju pripadnika vojske i policije, dok su ostali prevezeni u prihvatne centre širom Srbije. U 100 različitih akcija, do sada je uhvaćeno 114 krijumčara, dok se za 28 i dalje traga. Najveći broj krijumčara je iz Srbije (85), dok su ostali iz Bugarske (12), Pakistana (5), Avganistana (5), Iraka (5), Moldavije (1) i Holandije (1). Krijumčari su pokušali ilegalno da prevezu na sever Srbije više od 1.200 migranata.