Milica Delević: Promene kroz koje sam prošla naučile su me da ne pravim planove unapred 1Foto: Privatna arhiva

Milica Delević studirala je u Srbiji, Češkoj i Velikoj Britaniji.

Bila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, a sada radi u Evropskoj banci za obnovu i razvoj u Londonu.

U julu 2021. će biti osam godina otkako je Milica Delević otišla iz Srbije.

Ona danas živi i radi u Londonu, u Velikoj Britaniji i za Danas.rs je ispričala svoja iskustva o životu tamo i trenutnoj situaciji sa virusom korona.

Na početku razgovora pitali smo je kakva je trenutna situacija u Britaniji, s obzirom na pojavu novog, mutiranog, virusa, kao i zabrane letova ka mnogim zamljama.

„Trenutna situacija je teška, broj zaraženih se brzo povećava, naročito na severoistoku zemlje, gde je i London. To je i dovelo do promene pravila ponašanja – umesto relaksacije koja se očekivala za praznike, London je postao oblast sa najstrožim restrikcijama, mnoge zemlje su suspendovale letove. Nije izvesno da li će se škole otvoriti u januaru. Iako je vakcinacija u toku, poruka je jasna – narednih šest do osam nedelja, što je period u kome se očekuje da će biti vakcinisani građani stariji od 65 godina, će biti teške“, prenosi nam Milica trenutnu situaciju u Londonu.

Milica Delević: Promene kroz koje sam prošla naučile su me da ne pravim planove unapred 2

„Te, 2013, moje ćerke su bile tinejdžerke i želela sam da odrastaju u okruženju u kome su i uspesi i greške samo njihovi, van konteksta života njihovih roditelja“, objašnjava Milica razloge odlaska.

Kako nam priča, obe ćerke su joj sada odrasle, a mnoge promene kroz koje je prošla naučile su je da ne pravi planove i ne postavljam uslove unapred.

„Gde me život ili posao odvede, tamo ću biti. Sada je to u Londonu“, ističe Milica.

Na pitanje šta joj je država u kojoj trenutno živi pružila što Srbija nije, Milica navodi da je tamo dobila „anonimnost, privatnost, novi, širi kontekst da u njemu sagledavam i život i zemlju iz koje sam došla, nove lične i profesionalne izazove“.

„Srbija, i sve što sam u njoj proživela do odlaska, me je formirala, odredila kao osobu, tu su idalje moja najčvršća prijateljstva. Naravno i način na koji učestvujem u političkom životu se promenio“, navodi ona.

U početku je, kako kaže, aktivno pratila aktuelnosti u Srbiji, ali godinama sve manje.

„Prvih godinu ili dve sam pratila sve što se dešava na isti način koji sam to činila dok sam bila u zemlji – sve novine, društvene mreže, TV – i zapravo kao i da nisam živela van Srbije. Shvatila sam da nešto nije u redu kada se u jednom od londonskih pozorišta srušio deo tavanice tokom predstave, a ja sam vest o tome videla u beogradskim medijima. Vremenom sam postala mnogo manje lična, prestala da pratim detalje i više pratim trendove, a oni svrstavaju Srbiju u polarizovana društva kojima dijalog teško ide“, ističe Milica.

Pitali smo Milicu i koliko ljudi u njenom okruženju znaju o Srbiji.

„Tokom sedam i po godina koliko sam u Londonu, desio se referendum u Škotskoj, referendum o izlasku iz EU, parlamentarni izbori 2015, 2017 i 2019, migrantska kriza i sada kovid – zapadni Balkan, osim za nas koji smo iz regiona ili onih koji se regionom profesionalno bave, nije bio u središtu pažnje šire javnosti. To znači i veću otvorenost da od vas čuju više o zemlji i regionu iz koga dolazite“, objašnjava nam ona.

Milica priča da tamo ima prijatelje koji su iz Srbije, ali i da ima puno prijatelja koji nisu.

„Kao i kada sam živela u Beogradu, tražim ih prema interesovanjima i vrednostima. Naravno, poseta nekoga iz Beograda, kulturni događaj, ili praćenje i komentarisanje događanja kod kuće, prilika je da se skupi „srpski“ krug prijatelja. Za vreme kovida, krug se „suzio“ na neposredno okruženje – severni London u kome živim, a prijateljstva izvan tog kruga su kao ona u Beogradu – na Zoom-u“, kaže Milica.

Pitali smo je i koliko joj se život promenio za ovih osam godina koliko ne živi u Srbiji.

„Kada se preselite u drugu zemlju kao već formirana osoba, pa čak i kada ste u toj zemlji studirali, najviše vremena potrošite da „uspostavite“ svoj život – gde živite, gde deca idu u školu, da uspostavite nove rutine i napravite novu „emocionalnu geografiju“ tamo gde se nalazite. U zemlji u kojoj ste odrasli, ti izbori idu prirodnije, i uvek imate neke svoje referentne tačke koje vam pomažu da ih napravite – u novoj zemlji, ti izbori traže dosta vremena, energije i opsesivne pažnje. Kad se „slegnu“, život se nastavi u novoj kolotečini, sa novim rutinama i novim referentnim tačkama. Razlike u svakodnevnom životu – ne vozim, kupujem na internetu, bolje kuvam – a dok kuvam, slušam više podkasta. Ovo poslednje je, moguće, najviše zbog pandemije“, ističe Milica.

Na pitanje oko Bregzita, ona kaže da je to veoma polarizujuća tema i da deli prijatelje, porodice i regione u zemlji.

„Nedavno je londonski Tajms objavio istraživanje o tome kako situaciju danas vidi 100 Britanaca – 52 od njih je glasalo za izlazak iz EU, 48 za ostanak (52:48 je procentualni rezultat referenduma iz 2016. godine) i jasno je da su razlike i dalje velike, da se oni koji su glasali 2016. uglavnom nisu predomislili, iako je svest o neizvesnosti pa i poteškoćama koje donosi mnogo prisutnija. Nedavno postignuti sporazum sa EU predstavlja „kraj početka“ odvajanja Britanije od EU i daje konkretan „oblik“ Bregzitu, koji je na referendumu 2016. postojao na nivou ideje odvajanja od EU, ali bez jasnog predloga budućih odnosa, jasne proračune troškova, koristi i mogućih opcija. Iako većina građana pokazuje i određeni zamor i želi da se život nastavi, pitanja koja je Bregzit otvorio o identitetu zemlje i njenom mestu u Evropi i svetu tek treba da dobiju odgovor“, objašnjavam nam Milica situaciju oko Bregzita.

Većina iz gore pomenutog istraživanja, kako kaže Milica, u kovid vakcini vidi razlog za optimizam u 2021. godini.

„Vakcinacija je u toku, i mnogi roditelji mojih prijatelja, bake i dede prijatelja moje dece su već primili prvu dozu. Posle skoro cele godine restrikcija, ograničenih kontakata sa prijateljima i porodicom, mnogo umrlih, velika većina doživljava vakcinu kao način da se normalnost obnovi i životi nastave. Ali, procenat onih koji i pandemiju i vakcine vide kao deo neke zavere na žalost nije zanemarljiv“, prenosi nam ona iskustva sa vakcinavijom iz Britanije.

close
Milica Delević: Promene kroz koje sam prošla naučile su me da ne pravim planove unapred 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.