Milijarde od Albanije do Filipina

Milioni imigranata širom sveta šalju svojima milijarde evra. Novčane doznake imigranata veće su od vrednosti direktnih stranih ulaganja u Meksiko, izvoza čaja iz sri Lanke, turističke zarade Maroka i prihoda od Sueckog kanala u Egiptu. Vrednost novčanih pošiljki, odnosno keša koji imigranti šalju kućama, približila se prošle godine sumi od 203 milijarde evra, procenjuje Svetska banka. Od 2000. godine pošiljke su više nego udvostručene i, pošto globalizacija podstiče kretanje radnika, kraj im se ne vidi.
Eksperti koji se bave ovim fenomenom kažu da je slika stanja mnogo jasnija posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. jer vlasti, nastojeći da imaju bolji uvid u tokove gotovine, sada pažljivije prate i sume koje imigranti šalju. Ako bi sve te migrante „ugurali“ u jednu kompaniju, ta „multinacionalka“ bi po godišnjem prihodu bila treća na listi 500 najvećih koju sastavlja časopis Forčun (Fortune), iza lanca Vol-Mart (Wal-Mart) i Ekson mobila (Exxon Mobile). I, za razliku od konvencionalne ekonomije, kod imigranata u vreme ekonomskih potresa, političkih kriza, prirodnih katastrofa, gladi ili rata, više novca menja vlasnike. Imigracija zabrinjava ne samo zbog mogućnosti da novac ode Al Kaidi, već i zbog „odliva mozgova“, kao i neoporezovanog oticanja novca iz zemlje domaćina. Prema Svetskoj banci, SAD su u 2005. tako izgubile 30,2 milijarde evra a iz Švajcarske je „iscurelo“ 9,7 milijardi. Za to vreme novčane pošiljke, od Poljske do Filipina, popravljaju uslove života familija imigranata, kao i stanje nacionalnih ekonomija.
Novčane pošiljke u Latinskoj Americi u 2006. su bile 45,6 milijardi evra i Interamerička razvojna banka procenjuje da će do 2010. dostići 74 milijarde. Najviše keša, uglavnom zarađenog u SAD, kućama pošalju Meksikanci, gotovo 16 milijardi evra. Indija je br.1 u svetu jer su se doznake toj zemlji prošle godine približile sumi od 20 milijardi evra. Vestern junion, kompanija koja se bavi transferom novca, navodi da joj je udeo transakcija u Indiji rastao u svakom od poslednjih šest kvartala za barem 90 odsto. Imigranti iz Albanije, jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja, ove će godine poslati svojima više od 960 miliona evra. To predstavlja 13 odsto albanskog bruto domaćeg proizvoda i dovoljno je za finansiranje spoljnotrgovinskog deficita te zemlje. Trećina od 3,2 miliona Albanaca radi u SAD, Britaniji, Grčkoj, Italiji i drugim zemljama jer je u Albaniji prosečna mesečna plata oko 180 evra.
Osiromašenom Tadžikistanu radnici iz inostranstva lane su poslali 810 miliona evra ili više nego što vredi bruto domaći proizvod te zemlje. Filipinci na radu u inostranstvu 2005. poslali su kućama rekordnih 10 milijardi evra. Moldavija, sa četiri miliona stanovnika, ima više od 600.000 ljudi na radu van zemlje a od početka godine 900.000 ljudi zatražilo je državljanstvo susedne Rumunije. Lane su Moldavci iz inostranstva poslali kućama 677 miliona evra, sumu koja premašuje vrednost nacionalnog budžeta. I, mada ima i onih koji se vraćaju i pokreću neki biznis, većina migranata ne planira povratak kući. „Migracija stvara novu migraciju“, kaže direktor albanskog Centra za ekonomske i socijalne studije Ilir Gedeši i dodaje da emigranti iz Albanije u stranim bankama čuvaju više od deset milijardi evra. Istovremeno generalni sekretar albanskog Udruženja banaka Elvin Meka upozorava: „Mi izvozimo ljude a oni nam šalju keš. Mladi su se navikli na ideju odlaska. To je najveći kriminal u ovoj zemlji. Vlada im ubija snove“.