Milorad Timotić: Imao je nešto mišićevsko

Lutao sam kradom noćas po stazama, usponima i strminama njegovog životopisa. Svačega sam se nagledao i podosta toga prisetio.

Iz Kamenice je Valjevske u životni pohod Milorad krenuo stamen i zbijen kao kremen. Iskrilo je u njemu, ali je i vrcalo iz njega. Gimnazijum je Valjevski osvojio sa odlikom. Posle mu je to prešlo u naviku. Nove je lovorike pobrao već u Vojnoj akademiji ondašnje JNA. Okrunio ih na kraju zlatnim medaljama u najvišim vojnim koledžima SAD i Velike Britanije.

Učenja se Timotić Milorad libio nije, niti ga je vojništvo u tome sputavalo. Nakon poslediplomskih studija političke sociologije, u negdašnjoj JNA je dugo rukovodio pionirskim istraživanjima javnog i armijskog mnjenja. U srpskom je jeziku i književnosti bio kod kuće. Odomaćio se lako i u ruskom, francuskom i engleskom pismu. Vazda je za svoju dušu temeljno izučavao istoriju Srba i Srbije. Mnogim je svojim gostima u Muzeju Srpske pravoslavne crkve bio vodič i narator.

Bilo je nečeg mišićevskog u oficiru Miloradu iz Valjevske nahije. Podsećao je na slavnog zemljaka ne samo likom već i odlikama karaktera svog. Vojnu je karijeru u zenitu okončao po nalogu lične časti i savesti. Oladio je u Skoplju, rekli bi danas mladi, svog komandanta armije zvanog Ledeni, po drilu čuvenog generala kaplarskog zamaha. Zato je umesto da bude unapređen u čin generala, najuren pre vremena u penziju. Otporom zovu obezljuđujućeg i obezglavljujućeg šovinizma tokom smutnih i opasnih vremena ratnog razaranja rodne mu države, Milorad je sebi iskovao večnu Medalju oficirske i ljudske časti.

Timotić je bio uveren da modernom može biti samo demokratska Srbija, a da ona demokratskom jedino može postati ako njena vojska (policija, službe bezbednosti) i njihovi politički naredbodavci budu stavljeni pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. To ga je podstaklo da se, još za Miloševićevog vakta, sa kolegama i prijateljima udruži u Centar za civilno-vojne odnose, danas Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Dosadašnji rad i razvoj Centra je otud neraskidivo povezan sa znanjem i pregnućem Timotić Milorada. Neizmeran je nadasve njegov doprinos stručnom i ljudskom stasanju brojnih mladih istraživača Centra. Za svakog od njih imao je uvek strpljenja, razumevanja i reči iskrene podrške. Nepresušno vrelo za to je imao u zajedničkom domu sa Emilijom, svojim doživotnim družbenikom.

Imao sam privilegiju i čast da sa Timotić Miloradom sarađujem i prijateljujem preko pet decenija. Neka mu je za sve što je učinio večna slava i hvala.