Ministarstvo: Upis nacionalnosti nije obavezan 1Foto: Aleksandra Veljković

Međutim, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju za Danas da ova novina nije obavezna već da je reč o mogućnosti i da će to biti rađeno tek na lični zahtev građana.

Premijerka je, naime, govoreći kako je „Srbija šampion u zaštiti manjinskih prava“ najavila i nacrt izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, i istakla kao najznačajniju novinu tog zakona da se u lična dokumenta građana, ali i matične knjige upisuje i njihova nacionalna pripadnost, pored ostalih podataka.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave razjasnili su za Danas da ova odredba novog zakona nikako neće biti obaveza za sve građane, već je mogućnost koju građani mogu da iskoriste na lični zahtev za upis nacionalnosti u zvanična dokumenta.

Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, kaže za Danas da ne vidi svrhu ove odredbe zakona, te da se radi o osetljivom pitanju o kome mora postojati šira javna rasprava.

– Šta je svrha jedne takve odredbe? To je jako osetljivo pitanje jer građani po Ustavu imaju pravo da se izjašnjavaju kako oni žele i da to istaknu kada je eventualno potrebno, ali ni u kom slučaju nisu dužni da ističu nacionalnost na takav način, ukazuje Omerović i pita kako će se sprovoditi ova odredba u slučajevima kada neko želi da promeni nacionalnu pripadnost. On dodaje i da treba pitati predstavnike nacionalnih manjina da li žele da budu popisivani, pa je zato Odbor inicirao održavanje javne rasprave i okruglih stolova širom Srbije na ovu temu, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave.

Ipak, prilikom izrade nacrta ovog zakona, Ministarstvo državne uprave nije konsultovalo druge relevantne institucije, kao što su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti navode da im nacrt zakona nije zvanično dostavljen na mišljenje, ali da je planirana obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti nepotrebna.

„Stav je Poverenika da je upisivanje podatke o nacionalnoj pripadnosti u lične dokumente nesvrsishodno, nedozvoljeno i nepotrebno. Pre svega, nejasno je šta bi bila svrha upisa tih podatka u lični dokument. Podaci o nacionalnoj pripadnosti spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka o ličnosti koji se ni pod kojim uslovima ne smeju obrađivati bez pristanka lica na koje se odnose, budući da Ustav jemči da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti“, upozorava Poverenik, dodajući da je upis tih podataka moguć samo ako građani daju pismeni pristanak.

„Ukoliko bi pripadnici nacionalnih manjina zahtevali upis podatka o svojoj nacionalnosti u lične isprave to bi bilo dozvoljeno ali samo uz izričit pismeni pristanak svakog lica pojedinačno“, objašnjavaju iz ove institucije.