Mladi neće u prosvetu

Dok se na medicinskim i fakultetima društvenih nauka svake godine prijavi i dvostruko više kandidata od broja previđenog za upis brucoša, fakulteti prirodnih nauka ne uspevaju da popune ni budžetske kvote. Ove godine na Fizičkom fakultetu na 200 mesta konkurisao je svega 51 kandidat, na Fizičkoj hemiji prijavio se 41 kandidat, a mesta ima za 100 brucoša, dok je na Hemijskom fakultetu nešto bolja situacija nego lane – 124 svršena srednjoškolca su izrazila želju da studiraju na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Profesori fakulteta sa kojima smo razgovarali kažu da je slabo interesovanje mladih za studije prirodnih nauka posledica stanja u kome se nalazi naša industrija, dok studenti ističu da je najveći problem u neinformisanosti srednjoškolaca o mogućnostima koje im ti fakulteti pružaju.

Polaganje prijemnih ispita na fakultetima

Polaganje prijemnih ispita za upis na državne fakultete u Srbiji počinje danas i trajaće do 2. jula. Svaki fakultet pojedinačno određuje tačan termin polaganja prijemnih ispita, objavljivanja rang-lista i konačnog upisa kandidata. Prvi upisni rok završava se 15. jula. Na Univerzitetu u Beogradu prijavilo se oko 25 odsto kandidata više od predviđene upisne kvote, pa za 15.084 slobodna mesta konkuriše 19.000 budućih brucoša. Prema podacima Ministarstva prosvete upisne kvote premašene su i na Novosadskom univerzitetu za 22 odsto, kao i u Novom Pazaru za oko tri odsto. Na Kragujevačkom univerzitetu mesta ima za još oko 200 brucoša, dok je u Nišu ostalo mesta za još oko 570 kandidata. Na Beogradskom univerzitetu ove godine najteže će biti dobiti indeks Fakulteta za bezbednost gde se za 395 mesta prijavilo 946 kandidata. Izuzetno popularan je i Stomatološki fakultet gde mesta ima za 160 novih studenata, a prijavilo se 418 kandidata. Među budućim akademcima veliko je interesovanje i za Arhitektonski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Učiteljski fakultet, Farmaceutski i Medicinski fakultet. Popularni su i Saobraćajni fakultet, Geografija i Elektrotehnika. Za Pravni i Ekonomski fakultet interesovanje je nešto slabije nego proteklih godina, ali i tamo se prijavilo više kandidata nego što je slobodnih mesta, pa je upisna kvota na Ekonomskom premašena za 13, a na Pravnom fakultetu za 36 odsto. Među fakultetima Beogradskog univerziteta najslabije interesovanje budućih studenata je za Fizički fakultet gde se prijavilo 75 odsto kandidata manje od predviđene kvote.

– U ovom trenutku u Srbiji nema nijedne ozbiljne fabrike koja radi, tako da su naši najbolji studenti prisiljeni da idu u inostranstvo, što uglavnom i rade, ili da traže ono malo mesta u naučnim institutima ili u prosveti. Mnogi, međutim, neće da rade u prosveti za mali novac. Da bi se nekako izborio sa ovim problemom, Hemijski fakultet dosta radi na popularizaciji hemije. Organizujemo čuvenu priredbu „Između magije i hemije“ i u septembru smo okupili 1.200 dece. U okviru manifestacije Noć muzeja kroz zgradu Hemijskog fakulteta je prošlo 20.000 ljudi. To već pokazuje rezultate, jer iako ne uspevamo da popunimo kvotu, broj brucoša se ne smanjuje, već svake godine upišemo po nekoliko studenata više – kaže Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta.
On navodi da je lane od 185 planiranih mesta za budžetske studente upisano 163, a da ove godine očekuju da će popuniti kvotu. Prema njegovim rečima, studiranje po „bolonji“ utiče na bolju prolaznost studenata, jer su programi revidirani, ali kriterijum prilikom polaganja ispita nije snižen.
Dr Bogdan Šolaja, predsednik Srpskog hemijskog društva, kaže da je slabo interesovanje za prirodne nauke posledica stanja u društvu i da mladi razmišljaju gde će moći da rade kada završe fakultet.
– Deca koja završe fakultete prirodnih nauka mogu da se zaposle u školama, u institutima i u industriji, odnosno u preduzećima koja se bave primenom nauke, bez obzira na to da li je reč o poljoprivrednim dobrima, hemijskoj ili farmaceutskoj industriji. Međutim, ta industrija kod nas sve manje postoji i ona će sve više zapošljavati ljude sa srednjom školom. Četvrta opcija je da nastave studije. Odličnih studenata ni na jednom od ovih fakulteta nikad nije manjkalo, ali je takvih svega 30 odsto. Od sličnih nauka, mladi se radije odlučuju za farmaciju, jer sa završenim fakultetom mogu bolje da se zaposle – kaže Šolaja.
On izražava nadu da će uskoro diplomcima fakulteta prirodnih nauka biti omogućeno da nastave da se usavršavaju u pravu ili ekonomiji i da ćemo na taj način dobiti pravnike ili ekonomiste dobro potkovane hemijom, biologijom ili fizikom. Te profesije su, prema rečima našeg sagovornika, veoma tražene na Zapadu. Predsednik Saveza studenata Fizičkog fakulteta Ranko Marković kaže da mnogi srednjoškolci prirodne nauke vezuju za mogućnost da predaju u školi, a poznato je da plate prosvetnih radnika nisu visoke. Marković kao i njegov kolega Čedomir Belić, student prodekan Fizičkog fakulteta, slažu se da su srednjoškolci neinformisani o studijama na ovom fakultetu i da bi mnogo više trebalo ulagati u promociju. Belić problem vidi i u profesorima fizike osnovnih i srednjih škola koji su nezainteresovani da ovu nauku predstave i da je popularišu među đacima.
Među predstavnicima univerzitetske zajednice čuju se i mišljenja da bi fakulteti trebalo da naprave atraktivne programe za profesore prirodnih nauka, koji nedostaju Srbiji, ali koje nema ko da školuje. Jer, mladi neće da završe ozbiljan, naučnoistraživački orijentisan, četvorogodišnji program da bi posle toga radili kao profesori u srednjoj školi.