Mladi u Srbiji najviše veruju vojsci

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Ipak, stepen formalnog učešća mladih u politici, pre svega iskazan kroz članstvo u političkim partijama, među najvišim je u Evropi, a pretpostavlja se da je to članstvo pretežno u cilju lakšeg pronalaženja posla, pošto su su mladi pretežno pasivni članovi stranaka. Zanimljivo je da su mladi „gotovo ujednačeno pozicionirani na skali levica-desnica“.

Istraživanjem je identifikovan visok nivo religijske identifikacije, ali religijske prakse ne korespondiraju sa verovanjem u religijske istine, što znači da je po sredi zapravo etnički identitet, koji ukazuje na visok stepen društvene isključenosti.

Profesor Slobodan Cvejić, direktor istraživanja, kazao je na okruglom stolu „Kako žive, u šta veruju i čemu se nadaju mladi u Srbiji“, da rezultati istraživanja ukazuju da postoje određeni identitetski rascepi mladih, koji su rezultat tranzicije, a koje bi trebalo prevazilaziti obrazovanjem u školi.

– Iako mladi visoko vrednuju toleranciju, merenje stepena distance prema različitim grupama pokazuje da mladi u Srbiji pokazuju netoleranciju, najviše prema homoseksualcima i azilantima – rekao je Cvejić.

Profesorka Smiljka Tomanović, koautorka istraživanja, kaže da mladi najviše poverenja imaju u članove svoje porodice, a da s druge strane, svako ko je drugačiji izaziva neku vrstu nepoverenja.

Debatu su organizovali SeCons grupa i fondacija Fridrih Ebert.

Svaka druga mlada osoba nezaposlena

Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao, a mladi koji su zaposleni izloženi su različitim oblicima eksploatacije. Četvrtina stabilno zaposlenih i petina mladih koji istovremeno rade i školuju se rade više od pedeset sati nedeljno, često bez nadoknade za prekovremeni rad. Svega 7,4 odsto mladih u Srbiji istovremeno radi i školuje se, a nefleksibilnost sistema obrazovanja čini dve trećine mladih u velikoj meri materijalno zavisnih od roditelja.