Kako dodaje, u obrazovanijim krugovima mobingom se urušava profesionalno dostojanstvo.

– Manifestuje se kritikama, kontrolom i nepriznavanjem rezultata rada, izolacijom iz profesionalne komunikacije, davanjem zaduženja ispod nivoa znanja i kvalifikacija. Mobing se može vršiti i napadom na lični ugled zaposlenog – ismevanjem, ogovaranjem ili povredom njegove privatnosti, ali i stvaranjem neizdrživog radnog okruženja, najčešće izolacijom žrtve iz radne okoline, nepozivanjem na sastanke, oduzimanjem sredstava za rad. Mesta za odstrel su arhiva, tavan, podrum, radna jedinica pred gašenjem ili najudaljenija od mesta stanovanja. Mobing predstavlja i seksualno uznemiravanje i uslovljavanje napredovanja ili gubitka posla, ukazuje Kićanovićeva.

 

Koliko zaposlenih u Srbiji trpi mobing? 

Nema zvaničnih istraživanja, ali nije zanemarljiv podatak da se od 8. januara svih 15 predloga za rešavanje spora podnetih Agenciji odnose na mobing. Dnevno nas kontaktira desetak osoba da se informiše o mobingu i načinu zaštite. Interesantno bi bilo istražiti koliko mobing utiče na prateće vidove nasilja – porodično, zbog alkoholizma… Mobing rastura porodicu. Kao roditelj sam poražena podatkom iz istraživanja u Hrvatskoj – uzrok samoubistava dece u 20 odsto slučajeva bio je roditeljski stres na poslu, koji su nesvesno prenosili na kuću. 

Koliko ima tužbi za mobing?

 Po našim saznanjima, dosta. Agencija je uspešna u procesuiranju mobinga. Imamo preko 200 rešenja. Interesantno je da se u trećini slučajeva radi o mobingu, u trećini je konstatovana povreda drugih radnih i socijalnih prava, a u trećini ima indicija za zloupotrebu mobinga. Od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu 2010. do danas je podneto preko 1.000 predloga, ali nisu svi rešavani pred Agencijom, jer je uslov za to saglasnost poslodavca da se spor reši mirnim putem. 

 A da li onda ima zloupotrebe prava na zaštitu? 

 Mobing, kao i zloupotreba prava na zaštitu često se vrši u cilju eliminisanja konkurencije, najčešće protivkandidata za rukovodeće radno mesto. Agencija ima mnogo sporova povodom mobinga tokom kojih se obelodane skriveni motivi, ali nismo ovlašćeni da u njima postupamo. Zloupotrebe prava na zaštitu sankcioniše poslodavac, u rasponu od opomene do otkaza. Zloupotreba postoji kad zaposleni procesuira mobing s ciljem da sebi pribavi korist ili drugom nanese štetu. Najčešće zaposleni misli da je tužbom poslodavca za mobing zaštićen od otkaza ili proglašenja viškom zaposlenih u dužem periodu, koliko traje spor. To nije tačno. Zaštitu od otkaza zaposleni uživa samo u postupku interne zaštite – posredovanja kod poslodavca, koje traje od osam do 30 dana. Tužba sudu i rešavanje spora pred Agencijom ne pruža zaštitu od otkaza. 

Koje osobe su najčešće mete mobinga?



 Zavisi od motiva. Kod ekonomskih – to je svako koga poslodavac proceni viškom zaposlenih, pa ga zlostavlja dok ne ode sam i oslobodi ga obaveza pri otkazu – otpremnine ili tužbe. Kod političkih motiva, to su često „lobi bivšeg direktora“, i nažalost, vrhunski stručnjaci, koji su nepoželjni svedoci  neznanja, nesavesnosti i nestručnosti novopostavljenog kadra.

* Da li mobing više trpe žene ili muškarci odnosno zaposleni u javnom ili privatnom sektoru?

– Nema ozbiljnijih istraživanja o tome, ali mogu izneti iskustva Agencije. Mobing procesuira više žena, ali se neformalno obraća pođednak broj žena i muškaraca. Površnim posmatranjem, moglo bi se reći da ima više mobinga u javnom sektoru, ali s obzirom na to da je država, nažalost, najveći poslodavac, treba pojavu posmatrati srazmerno. 

U kojim oblastima je mobing najpristupniji? 

 U prosveti i zdravstvu. Klinički centar Srbije je rešavanje sporova povodom mobinga prepustio Agenciji, i na taj način obezbedio stručnu zaštitu.

 Koje su posledice mobinga po zaposlene?

– Zdravstvene, emocionalne, socijalne… Iskustvo Agencije pokazuje da je skoro polovina zaposlenih koji nam se obraćaju ili na bolovanju ili već ima dijagnozu. Ali štetu od mobinga trpi i poslodavac. Mobirani je nemotivisan za rad, češće ide na bolovanje i ima loš odnos prema klijentima.



 

Sindrom punog ili praznog stola

 

Čest je „sindrom punog ili praznog stola“. Sindrom punog stola je opterećivanje žrtve mobinga, smislenim, besmislenim, tuđim i svojim poslovima, stalnim promenama radnih zadataka i namernim prekidanjima u radu, a sve u cilju onemogućavanja žrtve da ostvari zaduženja. Mada sindrom punog stola izaziva kontinuirani stres, mnogo je lakši od sindroma praznog stola. To je situacija u kojoj se žrtvi mobinga ne daje nijedan zadatak, ona sedi kao višak i kolegama stvara „sindrom punog stola“, jer rade njen posao. To dovodi prvo do optuživanja, jer se dobija atribut osobe koja ništa ne radi, a prima istu platu kao i oni koji rade svoj i njen posao, a potom do samooptuživanja i osećaja beskorisnosti – ističe Olga Kićanović

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.