Ukoliko bi investitori izgradili male hidroelektrane na svim postojećim lokacijama njihova zarada na godišnjem nivou iznosila bi 50 miliona evra. Dosad je u Srbiji izgrađeno 60 malih hidroelektrana, od kojih polovina ne radi. Plan Ministarstva rudarstva i energetike je da svim zainteresovanim za ulaganje u hidropotencijale pruži šansu, pa će početkom sledeće godine početi izrada studije izvodljivosti za dvadesetak najatraktivnijih lokacija za izgradnju malih centrala.
Ukoliko bi investitori izgradili male hidroelektrane na svim postojećim lokacijama njihova zarada na godišnjem nivou iznosila bi 50 miliona evra. Dosad je u Srbiji izgrađeno 60 malih hidroelektrana, od kojih polovina ne radi. Plan Ministarstva rudarstva i energetike je da svim zainteresovanim za ulaganje u hidropotencijale pruži šansu, pa će početkom sledeće godine početi izrada studije izvodljivosti za dvadesetak najatraktivnijih lokacija za izgradnju malih centrala. Lokacije će na tenderu biti dodeljene najpovoljnijim ponuđačima koji će dobiti koncesiju na trideset godina – objašnjava Stojadinović.
Prema njegovim rečima, panamska kompanija Logpor već je dobila energetsku saglasnost za izgradnju male hidroelektrane Ćelije na reci Rasini, snage 4,9 megavata. Logporu je dat rok do sredine 2009. godine do kada bi najkasnije trebalo da počne sa gradnjom. Reč je o investiciji vrednoj 3,2 miliona evra, a projektovana zarada iznosi oko 11,7 miliona evra u periodu od 30 godina.
Srbija inače raspolaže potencijalom koji joj omogućava da više od polovine ukupne energije koju proizvodi dobija iz obnovljivih izvora, vodotokova, vetra, sunčeve energije, biomase i geotermalne energije. Prošle godine u Srbiji učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji struje iznosilo je oko 25 procenata, što je još uvek nedovoljno u odnosu na obaveze preuzete posle potpisivanja Ugovora o energetskoj zajednici, ističe Stojadinović.
On dodaje da je planirano da Vlada Srbije usvoji i uredbu o podsticajima za korišćenje obnovljivih izvora energije prema kojima će država subvencionisati cenu po kojoj EPS otkupljuje struju proizvedenu u tim kapacitetima. Trenutno, EPS plaća 3,3 evrocenta po kilovat- satu što predstavlja najnižu otkupnu cenu u regionu . U Makedoniji se ta cena kreće od 4,5 do 12 evrocenti, u Hrvatskoj od 5,8 do 9,5, a u Crnoj Gori 6,3 evrocenti.
– Izmene i dopune Zakona o energetici, potrebne radi stvaranja uslova za investiranje u taj sektor, već su urađene, ali će morati da sačekaju da budu ratifikovane u Skupštini Srbije. Izmenama i dopunama Zakona o energetici u obnovljive izvore energije uključena su i biogoriva, biogas, deponijski gas i gas iz postrojenja za obradu otpadnih voda. U povlašćene proizvođače električne energije svrstavaju se svi obnovljivi izvori osim hidroelektrana i postrojenja na biomasu većih od 10 megavata. Povlašćeni proizvođači mogu izvoziti električnu energiju samo uz saglasnost vlade. Elektrodistribucija je dužna da preuzme celokupnu električnu energiju koju povlašćeni proizvođači proizvedu.
U cilju podsticanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji planirano je i osnivanje fonda za energetsku efikasnost. Taj fond će imati zadatak da finansira razvoj i sprovođenje projekata u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja OIE u Srbiji. Sredstva za finansiranje rada fonda biće obezbeđena iz procentualnog udela u ceni električne energije, prirodnog gasa i derivata nafte. Na taj način će biti pribavljena sredstva u visini od 20 miliona evra godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
