Foto: DanasKrajnje je neophodno oživeti proces donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i formiranja novog lokalnog antikorupcijskog tela koje će pratiti njegovu primenu, u čemu Niš kasni već dve i po godine.
To neće biti nimalo jednostavno, pošto lokalna vlast ne pokazuje bilo kakvu volju za završetak ovog, izuzetno važnog javnog posla, jedna je od ocena sa antikorupcijskog dijaloga „Građani Niša protiv korupcije“, održanog ove sedmice u organizaciji niškog Centra za integritet.
U okviru istoimenog projekta, koji realizuje Centar, biće urađen i priručnik sa preporukama za donošenje LAP-a i praćenje njegove primene, zasnovanim pre svega na praksi i iskustvu LAF-a.
Članovi ove nevladine organizacije su i bivši članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), samostalnog i nezavisnog gradskog tela koje je bezmalo četiri godine primenjivalo i pratilo primenu još uvek važećeg niškog Lokalnog plana za borbu protiv korupcije (LPBPK). Projekat „Građani Niša protiv korupcije“ podržava CRTA.
– Dva su osnovna cilja koje nastojimo da ostvarimo. Jedan je oživljavanje donošenja novog niškog LAP-a. Drugi je da kroz publikaciju, koja će osim preporuka za donošenje i praćenje primene LAP-a, predstavimo rad, praksu i iskustvo niškog LAF-a, koji su prilično obimni i korisni, rekla je koordinatorka projekta Vesna Crnogorac, koja je i upravnica Centra za integritet i bivša članica LAF-a.
Prema Modelu LAP-a za lokalne samouprave, koji je u aprilu 2017. godine donela Agencija za borbu protiv korupcije, rok za usvajanje LAP-ova od strane gradova i opština u Srbiji, koji bi trebalo da budu u skladu sa Modelom, bio je 30. jun 2017. godine. Izrada Modela, kao i usvajanje LAP-ova i formiranje antikorupcijskih tela predviđeno je Akcionim planom za Poglavlje 23.
Radni tim za izradu LAP-a Niš započeo je rad u julu 2017, na inicijativu LAF-a, a obustavio ga devet meseci kasnije, kada je svih sedam predstavnika koje je predložio LAF-a podnelo ostavku, uz obrazloženje da pojedini predstavnici lokalne vlasti opstruiraju izradu LAP-a u skladu sa Modelom, već nastoje da njegov sadržaj „prilagode“ interesima lokalne samouprave i njenih funkcionera. Od tada je rad na izradi LAP-a obustavljen.
Članica projektnog tima Zorica Miladinović, koja je i članica Centra i bivša koordinatorka LAF-a, podsetila je na Dijalogu da je Niš pre nekoliko godina bio lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije „na lokalu“.
On je bio jedan od prve četiri lokalne samouprave koje su još 2011. godine usvojile Lokalni plan za borbu protiv korupcije (LPBPK), u okviru projekta „Gradovi i opštine protiv korupcije“, koji je realizovao BIRODI. Grad je u novembru 2013. godine, uz posredovanje BIRODI-ja, formirao LAF, koji je do podnošenja kolektivne ostavke njegovih članova, u junu 2017, bio jedino nezavisno i funkcionalno antikorupcijsko telo u Srbiji.
– U Modelu Agencije je navedeno da je bezmalo četvorogodišnja „praksa i iskustvo LAF-a Niš“ poslužila za predlaganje „načina izbora članova, organizacije i rada“ svih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji, koje Model naziva Telima za praćenje primene LAP-a. Niški LAF je postao obrazac za sva ovakva tela u Srbiji, što je sistemsko priznanje njegovom angažmanu, kao i idejnom konceptu BIRODI-ja, kazala je Miladinović koja je dodala da je svima je jasno da u Srbiji postoji široko rasprostranjena korupcija, na svim nivoima vlasti, „gde god zagrebete“.
– Jasno je i da su institucije, među kojima i one koje bi trebalo da se bore protiv korupcije, prilično urušene, slabe i pod uticajem izvršne vlasti, koja dobrim delom generiše korupciju. Zato mi kao ozbiljni ljudi i odgovorni građani ne bi trebalo da ćutimo, već da uporno ukazujemo na problem i nastojimo da doprinesemo pronalaženju rešenja, zaključila je Miladinović.
Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadržaja Južnih vest, je dodao da je „očigledno da lokalna vlast u Nišu nema nameru da donosi LAP i formira nezavisno antikorupcijsko telo“, zbog čega će biti teško napraviti bilo kakav dogovor sa njom.
– Trebalo bi razmišljati o „gerilskom“ LAF-u, odnosno alternativnom LAF-u, koji bi radio posao pravog, nezavisnog i autonomnog LAF-a, uz podršku medija i građana, koju doduše nije jednostavno obezbediti, rekao je on.
Uvesti časove antikorupcije u škole
Univerzitetski profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, inače bivši član LAF-a, upozorio je da na ovim prostorima, već tradicionalno, postoji koruptivna kultura, zbog čega je izuzetno teško boriti se protiv tog društvenog zla. „Antikorupcijska kultura mora da se gradi još od prvih razreda osnovne škole, kako se to, recimo, čini u skandinavskim zemljama. Tamo se deca još u najranijem uzrastu uče da je korupcija nečastan i sramotan čin“, rekao je Jovanović, podsećajući da je, za razliku od tog dela sveta, na ovim prostorima korupcija često „prihvatljiv i koristan običaj“.
Veliki gradovi ignorišu obaveze
Glavna urednica Medijske kutije Vesna Torović je kazala da je obimno istraživanje ovog portala pokazalo da lokalna vlast u Srbiji nije spremna da se bori protiv korupcije, odnosno da, za početak, usvoji LAP-ove i formira antikorupcijska tela. „Prema nađem istraživanju, do decembra prošle godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 118 je usvojilo LAP, dok je obavezno Telo za praćenje primene tog plana formiralo samo njih 15. Za poštovanje Modela Agencije spremnije su male lokalne samouprave, dok veliki gradovi, poput Beograda i Niša, ovakvu obavezu potpuno ignorišu“, kazala je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
