Masovne smrtne kazne obično se dovode u vezu sa režimima poput onog Adolfa Hitlera u nacističkoj Nemačkoj ili Pola Pota u Kambodži. Takvim režimima sada su se pridružili egipatski vojni vladaoci koji su organizovali cirkuse od suđenja sa unapred poznatim ishodom. Rezultat jednog takvog suđenja, iz marta 2014, bilo je 529 smrtnih kazni; još jedno u aprilu presudilo je 683 smrtne kazne. Nema naznaka usporavanja ovakvog trenda.
Prošlog meseca, 107 ljudi – među njima i Mohamed Morsi, prvi demokratski izabrani predsednik Egipta – osuđeno je na smrt zbog navodne uloge u masovnom bekstvu iz zatvora tokom pobune protiv bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka januara 2011. Morsi je optužen i da je bio „u dosluhu sa stranim ekstremistima iz redova Hezbolaha i Hamasa – kako bi oslobodio političke zatvorenike u Egiptu.
Nedugo posle toga, šest okrivljenih u takozvanom slučaju „arapske šarke“, koji su osuđeni na smrtnu kaznu oktobra 2014. zbog navodnog napada na bezbednosne objekte, pogubljeni su uprkos lokalnom i međunarodnom odijumu zbog lošeg suđenja. Prema Ahmedu Helmiju, pravnom zastupniku četvorice od šest osuđenih, posle presude Morsiju vlada „želi da pošalje poruku“ da će sprovesti takve presude. Njegovi klijenti i drugi, zaključuje Helmi, bili su samo „žrtvena jagnjad“.
Ukupno, civilni sudovi presudili su više od 1.000 smrtnih kazni od kada je egipatska vojska oborila režim Morsija u julu 2013. Profil „okrivljenih“ izaziva zabrinutost: Emad Šahin, na primer, renomirani je svetski akademik koji je učio na Harvardu i Američkom univerzitetu u Kairu; Sondos Asem je perspektivni mladi naučnik i politički aktivista.
Da stvar bude gora, vansudska ubistva koja su počinili pripadnici snaga bezbednosti i elementi u vojsci uzela su maha. Najdramatičnija od ovih epizoda bila je u vreme puča u julu 2013, kada su pripadnici egipatske policije i vojske otvorili vatru na masu u Kairu, u znak protesta zbog svrgavanja Morsijevog režima, kada je ubijeno 1.000 demonstranata za manje od deset sati.
Nedavno je Islam Atito, student inženjerstva na Univerzitetu u Kairu, inače pristalica Muslimanske braće, pronađen mrtav u pustinji na obroncima Kaira. Ministar unutrašnjih poslova Egipta tvrdi da je Atito umešan u „ubistvo“ policajca te da je ubijen u razmeni vatre sa snagama bezbednosti tokom upada u mesto na kojem se skrivao.
Međutim, studentska unija sa Univerziteta u Kairu – čiji su članovi kolektivno podneli ostavku u znak protesta zbog ubistva Atita – tvrde da je on bio uhapšen tokom završnog ispita. Vladini ljudi su, kako se tvrdi, oteli Atita i ubili ga zbog njegovih aktivnosti. Kao što je primetio jedan advokat koji zastupa osobe čija se ljudska prava krše, to je samo jedan od nekoliko takvih slučajeva i nijedan nije pod ozbiljnom istragom.
Ovakva sudska i vansudska ubistva odražavaju dubinu aktuelne krize u Egiptu. Jastrebovi koji kontrolišu bezbednosni i vojni establišment izgleda imaju nameru da ponovo uspostave režim nalik Mubarakovom, ali sa jednom ključnom razlikom: oni veruju da je Mubarakova represija nad opozicijom bila vrlo slaba.
Za aktuelno egipatsko rukovodstvo, brutalne taktike koje su bile karakteristične za Moamera el Gadafija i Bašara al Asada više „rade“ u egipatskom kontekstu nego što su u tim zemljama. Najzad, verovatnoća međunarodne intervencije (kao u Libiji) je nikakva, dok je verovatnoća oružane revolucije (kao u Siriji) izuzetno ograničena. Oslanjanje na silu da se savladaju neslaganja u zemlji gde je 70 odsto populacije starosti ispod 30 godina biće veliki izazov, ako ne dovede do krvoprolića.
Brutalne politike egipatskih jastrebova takođe su preobrazile opoziciju. Tokom protesta zbog svrgavanja Morsija 2013, vrhovni vođa Muslimanske braće Mohamed Badi kazao je: „naš mir je jači od njihovih metaka“. Ali, imajući u vidu da je Badi osuđen na smrt po više tačaka optužnice (uključujući i slučaj u vezi sa napadom na policijsku stanicu na jugu provincije Minja) popularni slogan koji je izrekao postao je predmet podsmeha među mladim političkim aktivistima, među njima i članovima Bratstva.
Rassd, veb sajt povezan sa Bratstvom, nedavno je objavio pismo bivšeg generalnog sekretara grupe Mahmuda Gozlana u kojem on navodi da će se „revolucija“ nastaviti i da će biti nenasilna. Takođe, su objavljene i oštre kritike mladih aktivista pokreta na račun Gozlanove pozicije – naročito značajne za razvoj organizacije čija se neslaganja retko objavljuju.
U stvari, bes među mlađim članovima postao je toliko akutan da je Bratstvo navodno promenilo 65 odsto svog rukovodstva, navodi Ahmed Abdel Rahman, šef administrativne kancelarije egipatskog Muslimanskog bratstva (novo telo koje organizuje hiljade članova bratstva u egzilu). Organizacija je usvojila oštriju liniju, objavljujući da je „reformistički pristup“ koji je njena vlada zauzela posle pobede na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2011. i 2012. bio pogrešan, dok je isključenje mladih grupa neislamskih revolucionara bila „velika greška“.
Imajući u vidu masovne smrtne kazne u Egiptu, vansudsko nasilje i dominaciju jastrebova u bezbednosnom i vojnom establišmentu zajedno sa retoričkim, promenama u ponašanju i organizaciji unutar Muslimanskog bratstva šanse za pomirenje blede iz dana u dan. U okruženju u kojem se „kompromis“ smatra „prljavom reči“, budućnost Egipta daleko je od svetle.
Autor je viši predavač za bezbednosne studije na Univerzitetu Ekseter i saradnik Čatam hausa
Copyright: Project Syndicate, 2015.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
