Murali za babicu Zlatu i trubu Mileta Matušića 1Foto: Kulturni centar Rabrovo

Babica Zlata i čuveni trubač Miroslav Mile Matušić dobili su svoje murale u Rabrovu kod Požarevca, koji su oslikani u okviru manifestacije „Kulturni epicentar“, koja se održava u julu i avgustu.

Mural sa likom babice Zlate završen je proteklog vikenda, a cilj ovog dela je da se ne zaboravi žena koja je pomogla da se na svet donese oko 500 dece, što je broj porođaja na kojima je učestvovala u Rabrovu i okolnim selima. Ovaj mural je delo Igora Stojanovića iz Leskovca, živopisca koji je freskopisao nekoliko pravoslavnih hramova u Braničevskom okrugu. Najpoznatiji njegov rad je verovatno Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Rabrovu. Stojanović je inače završio studije zidnog slikarstva na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Inicijativa za pravljenje murala posvećenog babici Zlati potekla je od Ivane Stević. Ona je pored rada na oslikavanju hramova i konzervaciji zidnog i štafelajnog slikarstva poslednjih godina posvećenja oživljavanju tradicionalnog porođaja u kućnim uslovima. Ovakav porođaj obavlja se uz prisustvo takozvanih dla – žena koje pružaju podršku i brinu o porodilji tokom celog procesa. Babica zlata je preminula pre 40 godina, a iz Kulturnog centra Rabrovo ističu da je ovo najbolji način da joj kažu hvala za sve što je uradila u svom životnom veku i uz čiju pomoć su mnogi Rabrovci došli na ovaj svet.

Truba čuvenog muzičara iz Rabrova Miroslava Mileta Matušića oslikana je u njegovu čast povodom 30 godina od njegove smrti. Poklonike trubačke muzike ne treba posebno podsećati na karijeru Mileta Matušića, čije se muzičko umeće ceni i poštuje u mnogim muzičkim pravcima. Rođen je 19. decembra 1925. godine, u Brodici, romsko-vlaškom selu u Zviždu, a trubu je počeo da svira sa seoskim muzikantima, kao dečak, sa nepunih sedam godina. Sa trubačkim orkestrom, tada najboljim u Zviždu i okolini svirao je svadbe, zavetine, slave, pomane… Mali virtuoz je brzo postao prava atrakcija. Mlad i vrele krvi, bio je pun strasti za muziciranjem koja ga je gonila da se stalno nadmeće sa drugim orkestrima.

Pred Drugi svetski rat oženio se Bosom, Romkinjom iz istog sela, sa kojom će kasnije dobiti čak šestoro dece. Iako nije imao nikakvo formalno muzičko obrazovanje, nije znao nijednu notu, izrastao je vremenom u vrsnog trubača. Zanimljivo je da je tek sa harmonikašima naučio kako se koji ton zove. Svirao je po sluhu, koji je bio tako istančan da je, kako tvrde svedoci tog vremena, u dahu mogao da iz jednog tonaliteta pređe u drugi. Sredinom pedesetih godina prošlog veka, napustio je trubače i započeo da svira sa čuvenim harmonikašem Miodragom Mijom Krnjevcem. Sa njegovim orkestrom snimio je svoju prvu singl gramofonsku ploču: čuveno kolo vlaškog ritma „Brodičanka“, koje je posebnog odjeka imalo među srpskim trubačima. Ubrzo snima i „Majdanku“. Ove singlice će ga učiniti poznatim trubačem u celoj Srbiji. Sa Krnjevčevim orkestrom stekao je trubačku slavu. To je vreme kada je svirao u Izraelu, Bugarskoj, napravio bezbroj studijskih snimaka i gramofonskih ploča…

Iako je još ponekad svirao i sa trubačima, Matušić je šezdesetih godina ipak najviše voleo da svira sa harmonikašima, a posebno sa orkestrom koji je sam projektovao, a koji su činila njegova deca. To je Orkestar Velizara Matušića, svojevremeno jedan od najboljih narodnih orkestara u Srbiji. Pod njegovom strogom rukom i kako tvrde još strožim uhom u sjajne muzičare izrasli su, ne samo njegova deca, već i poznata imena naše narodne muzike: Izvorinka Milošević, Gordana Stojićević, Slobodan Lekić, Staniša Paunović, Svetlana Arsić, kao i frulaši Velja Kokorić i Tihomir Paunović. Ostalo je zabeleženo i da se pojavio u dve kultne televizijske serije: „Građanin sela Luga“ i „Ljubav na seoski na čin“ uz Jašarevića i Silvanu Armenulić.

Iza sebe je ostavio samo jedan album i ka setu pod naslovom „Potpuri pesama na trubi po izboru Miroslava Matušića“, gde se našlo 12 srpskih narodnih i devet vlaških pesama (od kojih je osam komponovao sam Matušić). Ovaj album je u punom smislu reči za ljubitelje narodne muzike antologijski, a karakterišu ga retko trubačko majstorstvo i vrhunska interpretacija. Bio je savršeni tehničar čija je truba govorila, čarobnim, nestvarnim zvukom.

Zanimljivo je da njegovoj slavi nije kumovala Guča. Na Saboru trubača se nikada nije pojavio kao takmičar, odlazio je samo kao gost. Po mnogima on tamo ne bi ni imao takmaca, unapred bi se znalo kome pripada „Zlatna truba“. Poslednje godine svog života proveo je u Rabrovu, gde je živeo sa svojom drugom suprugom. Svirao je do pred samu smrt, ponekad i sa orkestrom svoga sina Velizara. Umro je 13. aprila 1991. godine u Rabrovu.

Kulturni epicentar do kraja avgusta

Manifestacija Kulturni epicentar održava se u julu i avgustu mesecu u Rabrovu kod Požarevca. Cilj manifestacije je da doprinese ravnomernom kulturnom razvoju i decentralizaciji kulture u Srbiji kao i da stvori i neguje kulturni identitet malih sredina. Ulaz na sve programe je besplatan, a manifestacija će trajati do kraja avgusta. Selektor programa je književnik Dragan Despot Đorđević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.