Kompanija Prokupac AD osnovana je davne 1955. godine i tokom svog uspešnog poslovanja dugog više od pola veka proizvela je blizu 270 miliona litara pića. Poštujući svoje iskustvo i dobro poznati kvalitet i ukus pica, Prokupac je izrastao u najvećeg balkanskog proizvođača žestokih alkoholnih pića i prirodnih rakija. U prilog tome koliko smo dobro savladali proces proizvodnje svih vrsta rakija govore mnoga priznanja koja smo osvojili. Naši brendovi dobijaju najviše ocene, dobili smo oko deset hiljada različitih priznanja, pehara i zlatnih medalja. Krunisani smo i prestižnim priznanjem „APSOLUTNI ŠAMPION KVALITETA XX VEKA” u klasi rakija šljivovica. Prokupac AD prizvodi rakije od najkvalitetnije šljive sa teritorije Srbije, tehnološki postupak je zasnovan na tradicionalnoj narodnoj recepturi uz primenu najsavremenije tehnologije. U proizvodnom asortimanu najpoznatije su rakije: Stomaklija i Manastirka, po kojima je kompanija prepoznatljiva na domaćem tržištu i tržištima Amerike, Kanade, Australije i Zapadne Evrope. Asortiman Prokupca čine: Stomaklija 40% v/v, Manastirka 45% v/v, Domaća bela rakija 40% v/v i 50% v/v, Lozovača 40% v/v, Komova rakija 40% v/v, Viljamovka 40% v/v, žestoka alkoholna pića u klasi brendija Stari brendi 40% v/v i Vinjak HARMONIJA – novo u ponudi, razne vrste vodke, slatki i gorki likeri. Naš najveći cilj je bio da nastavimo putem intezivnog razvoja.

Crni dani za Prokupac i zaposlene počinju 28. avgusta 2008. godine kada je došlo do udruživanja Prokupca – Beograd (Beograd AD) sa firmama Slobodana Simića i to: Simccom – Smederevska Palanka, Simićevo Sićevo – Niška banja i Prokupac – Prokuplje. Pre izglasavanja odluke o spajanju navedenih preduzeća Slobodan Simić je zaposlenima poslao pismo o namerama u kome je izložio svoje viđenje o uspešnom poslovanju kompanije koja će nastati spajanjem i obećao da će novonastala kompanija biti najveća na Balkanu i šire. Od tih obećanja nije bilo ništa. Naprotiv, preduzeće koje je u trenutku njegovog dolaska bilo uspešno sa preko 600 radnika i zalihama sirovina i gotovih proizvoda oko 300 miliona dinara, doveo je do samog ruba propasti.

Udruživanjem i izvršenom procenom vrednosti počela je prevara Slobodana Simića i njegovih rukovodstava. Procenu kapitala je uradila revizorska kuća Stojanović AUDIT – Beograd:

1. Prokupac Beograd (Beograd AD) 7.548.292,32 evra

2. Simccom– Smederevska Palanka 6.416.019,14 evra

3. Simićevo Sićevo – Niška Banja 5.893.960,08 evra

4. Prokupac – Prokuplje 5.614.453,99 evra

Za sva Simićeva preduzeća koja se spajaju sa Prokupac AD – Beograd karakteristično je da pregledom finansijskih izveštaja iz 2007. godine i izveštaja o spajanju na dan 28. avgusta 2008. godine, se vidi fingirano uvećanje imovine za nepunih osam meseci i do 400%. Ovakvim nerealnim uvećanjem izjednačena je njihova imovina sa imovinom Prokupac Beograd (Beograd AD). Tako uvećanom vrednošću svojih firmi Slobodan Simić dolazi do većinskog kapitala u Prokupac AD – Beograd.

Za ovakvu kriminalnu radnju Slobodanu Simiću podršku je dalo celokupno rukovodstvo: Vladimir Matović – generalni direktor, Veroljub Urošević – tehnički direktor i član UO, Slavko Budić – komercijalni direktor i član UO, Miloš Radović – finansijski direktor i član UO.

Pljačka novonastalog preduzeća se nastavlja prekomernim zaduživanjem, putem uzimanja nepovoljnih kredita Agrobanke u vreme mandata Dušana Antonića, koji je istovremeno bio i u Upravnom odboru Prokupca, tako da je dug narastao na deset miliona evra. Paralelno firma uzima kredit od Fonda za razvoj, kome duguje dva miliona evra, a neplaćene akcize, porezi i doprinosi stvaraju dug prema Poreskoj upravi od četiri miliona evra – ukupno oko 16 miliona evra duga prema državnim poveriocima. Dakle, potpisivanjem štetnih ugovora i unošenjem starih dugova Simićevih preduzeća u Prokupac AD – Beograd, firma je dovedena do potpune nelikvidnosti.

Za proteklih šest godina Slobodan Simić je izmenjao osam rukovodstava. Jedni su dizali kredite, drugi ih reprogramirali, treći uništavali dokumentaciju. Analizirajući poslovanje Prokupac AD – Beograd, vidimo da je 2010. godine prikazana dobit od 1.583.000,00 dinara, u 2011. godini 10.334.000,00 dinara, a u 2012. godini posluje sa gubitkom od 1.003.727.000,00 dinara, odnosno 10 miliona evra, a da pri tome niko nije reagovao na toliko iskazani gubitak, čak ni većinski vlasnik Slobodan Simić.

Da bi ova informacija o uništavanju Prokupac AD – Beograd bila kompletna, moramo pomenuti i druge rukovodioce, a mnogi od njih su i povezana lica. Osim Slobodana Simića koji je većinski vlasnik u Prokupac AD i INVEST-IMPORTU, i generalnog direktora Vladimira Matovića, tu su i: Časlav Jovanović, generalni direktor u Prokupcu, a u vreme proglašenje stečaja 10. aprila 2014. godine član Nadzornog odbora u Prokupcu i INVEST-IMPORTU, Nada Marković, pravnica u INVEST-IMPORTU i predsednik skupštine u Prokupcu, Goran Simić (sin Slobodana Simića) generalni direktor u Prokupcu, sada generalni direktor u INVEST-IMPORTU, Branimir Ilić, Slobodan Lukić, koji je upropastio NAVIP i sa krivičnom prijavom doveden u Prokupac, Manuel Matejić, Milan Ranđić, izvršni direktor koji je Prokupac gurnuo u namerni, lažni stečaj uz pomoć Slobodana Simića i povezanih lica. Navedena lica su uspela u nameri da Prokupac unište, ispumpaju kapital, unište veći deo dokaza i gurnu preduzeće u stečaj 10. aprila ove godine. Sada im je namera da Prokupac dovedu do bankrotstva, da bi ga očistili od dugova, od radnika i malih akcionara, da bi se stvorio uslov za drugi krug pljačke, jer Slobodan Simić je uspostavio hipoteku nad svom imovinom Prokupca u Prokuplju i zaloge nad brendovima Prokupac AD – Beograd. Simić ovog puta za svoje namere ima pomoć VD predsednika Privrednog suda u Beogradu Jovana Kordića i stečajne upravnice Zorice Mihajlović. Zorica Mihajlović je punomoćnik Marka Nicovića, koji je bio pokrenuo stečaj u Simićevom INVEST-IMPORTU, zatim ga povukao, upotpunjuje sliku u kakvom se okruženju odvijaju događaji.

Radnici Prokupca su izdani i prodati i od sindikata. Sindikalna kasa je opljačkana za 3,7 miliona dinara, tako da smo u trenutku najkritičnijem po opstanak preduzeća bili prinuđeni da se samoorganizujemo i formiramo radnu grupu koja će pokušati da se preduzeće preživi. Očekujemo da ćemo u ovim naporima imati podršku državnih poverilaca, mada dosadašnje ponašanje države nije ohrabrujuće.

Kako smo pružili otpor

Zbog pljačke preduzeća i neisplaćenih zarada, zaposleni stupaju u protest početkom marta ove godine. Dana 7. marta 2014. godine organizujemo protest ispred Vlade Srbije, gde naša delegacija pregovara sa Draganom Đokovićem, savetnikom prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Od njega dobijamo instrukcije šta i kako da uradimo, i naša radna grupa ih sprovodi u delo. Podnosimo krivične prijave protiv Slobodana Simića i njegovih saradnika za pljačku firme, i tada ukazujemo na mogućnost namernog izazivanja stečaja, što se kasnije i obistinilo. Naša delegacija Vladi Srbije dostavlja zahteve da ne dozvoliti bankrot, da se državni poverioci zajedno sa radnicima angažuju oko izrade i usvajanju plana reorganizacije, utvrđivanje odgovornosti dosadašnjih uprava u preduzeću i da se radnicima omogući danonoćan boravak u preduzeću do donošenja konačne odluke o statusu Prokupca, da se svakako nastavi prizvodnja i ako ima mogućnosti da se isplati neki vid novčane pomoći radnicima.

Dokumentacijukoja dokazuje pljačku dostavili smo i nadležnim ministarstvima. Međutim, rad policije i tužilaštva ide sporo, pa je dobro organizovana grupa iskoristila pravni vakum i pokrenula stečaj 10. aprila 2014. godine. Proglašenjem stečaja izvršno rukovodstvo beži iz firme i više se nisu pojavljivali, mi radnici se organizujemo u cilju zaštite imovine i spasa preduzeća, koje ima sve šanse da preživi.

Međutim stečajna upravnica vrši pritisak da zaposleni napuste krug preduzeća, što mi nismo mogli prihvatiti. Nuđeno je da dođe da uzme potrebnu dokumentaciju, a da zaposleni ostanu u krugu preduzeća do ispunjenja zahteva. Vođeni su pregovori koji nisu doveli do zajedničkog rešenja pa je dana 23. maja 2014. godine stečajna upravnica Zorica Mihajlović, u vreme vanrednog stanja i trodnevne žalosti, uz asistenciju Policijske uprave Voždovac i sudskog izvršitelja primenila nesrazmernu policijsku silu, brigadu od 100 policajaca i 20 ljudi iz privatnog obezbeđenja, da iseku kapije i izbace radnike napolje. Obećala je da će za par dana podeliti radne knjižicei povezati radni staž, što do dana današnjeg nije ispunjeno.

Revolt radnika raste i ponovo dolazimo u firmu 4. juna 2014. godine u pratnji Hepi TV. Novinar Boris Malagurski razgovara sa radnicima i pokušava da stupi u kontakt stečajnom upravnicom, traži od obezbeđenja da otvori kapiju kako bi čuo i drugu stranu. Oni ne dozvoljavaju ulazak, što revoltirane radnike još više vređa, pa oni otvaraju kapiju i ulaze u krug preduzeća.

Ubrzo se pojavljuje i stečajna upravnica u pratnji visokih službenika Policijske uprave Voždovac i traži delegaciju za razgovor, odbijajući da da izjavu za TV. Odlazimo sa delegacijom u upravu, gde razgovaramo o svim tekućim problemima, ukazujemo stečajnoj upravnici na složenost problema zbog radnih knjižica i neisplaćenih potraživanja. Ukazujemo da mi želimo da radimo i da firma ima sve šanse da preživi i radi, tako što mesečno može da se proizvede i proda preko dvadeset vagona robe, što je znači dobit preko 500.000 evra, i da radnici daju punu podršku reorganizaciji i animiranju najvećih državnih poverilaca, Agrobanke, Fonda za razvoj i Poreske uprave da podnesu plan reorganizacije i da se firma spase od bankrota, što je i interes same države Srbije – da svaki privredni subjekat koji može da obezbedi radna mesta za naše građane treba da živi i radi, odnosno da se konačno stane na put organizovanom kriminalu i korupciji koji su već uništili naše društvo, a opasno ugrožavaju i samu državu.

Šta će uraditi država?

Dosadašnje ponašanja države, a tu mislimo ina Vladu, i na tužilaštvo, i na policiju, i na sud i stečajnu upravnicu, išlo je na ruku planovima Slobodana Simića da opljačka Prokupac. Država progoni one koji se bore za fabriku, ignoriše naše krivične prijave i sprovodi stečaj kao da je nesporan, čime se stavlja na stranu Slobodana Simića. Nepravda koja nam je naneta višegodišnjom pljačkom i progon i poniženje koje smo doživeli od stečajne uprave, policije i privatnog obezbeđenja još uvek se mogu otkloniti ako se državni poverioci priključe naporima radnika, izradi i izglasavanju plana reorganizacije, i utvrđivanju odgovornosti bivšeg većinskog vlasnika Simića i njegovih saradnika. Šta će uraditi država?