Nije ova trećespratna vlast za to kriva. Svi kritikuju ovu vlast, a setite se kad su okupirali treći sprat bilo je 50 odsto nezaposlenih, a sad je potpuno obrnuto. I zamislite šta mladi ljudi lupetaju: „Završio sam fakultet i nemam posao.“ – Šta ako si završio fakultet i nemaš posao? „Završio sam master i nemam posao.“ – Šta ako nemaš?

„Doktorirao sam pa nemam posao.“ – Pa šta ako si doktorirao? „Plus dajem 3000 evra.“ – More, kako te nije sramota? Misliš da možeš da kupiš radno mesto za 3000 evra? To je bilo pre izbora, sad je tarifa 5000 evra. Molim lepo!

Ne brinu oni samo za mlade, nego i za stare. Čine sve da penzioneri budu (s) pokojni. Dobro, malo sam ironičan. To je naše drugo ime. Samo kod nas može da se okružni zatvor nalazi u ulici Oslobođenja!

Tako da ja ne krivim puno Mahmut-agu. Kad ti on kaže „dogovorićemo se“, znaj da je to kulturan način da ti kaže NE. Plate su nam ko ona naša poznata: “Ko te ima, taj te nema, ko te nema taj te sanja“, a zbog kašnjenja: „U oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru“. Nije ni čudo što smo se bacili na muziku, pa nismo više sigurni da li da kažemo kako volimo narodnjake ili zabavnjake. A ovaj džez nam se nikako ne uklapa u „harmoniju života“! Ja kad prođem pored kakvog haosa, u glavi mi odzvanja Bregin „Kalašnjikov“. Kako god da to zvuči, ja neću „raspaliti“!

Ako gledate lokalne televizije, možete opet da pomislite da ne prikazuju sliku iz istog grada. Svako ture hvali svoje kure. Jedna vam prikazuje šeher kao da je Beč, a druga i treća kao da je Bagdad. Ima i ona četvrta televizija, ali nju niko ne gleda. Tamo neko 20 puta dnevno da prizna ubistvo nikada ne bi bio uhapšen.

Prepustite sve vlastima. To je bolest prljavih ruku, ali se retko prenosi na druge smrtnike. I neće pasti, jer se stiglo do dna!

Autor je glumac, dramski pisac i TV hroničar iz Novog Pazara