U istraživanju je učestvovalo 790 učenika, a 45 odsto njih igra neku vrstu igara na sreću, dok najmlađi ispitanik koji patološki kocka ima samo 12 godina (sa tatom igra rulet, a počeo je na aparatima sa manje od deset godina). Najpopularnija među mladima je svakako kladionica, sa kojom se najčešće susreću između 10. i 14. godine i koja je najčešći „okidač“ za kasnije patološko kockanje.

Psihološkinja Jasmina Leković za Danas kaže da je kockanje mladih postalo na neki način moderno.

– Kockanje mladih je postao trend. Oni u kladionicama i kockarnicama provode višak slobodnog vremena i kao glavne motive ističu igru i zabavu, kao i mogućnost zarade novca. Često je motiv kocke isključivo zabava, po principu „Idem tamo da se izigram“, ali nekada mladi žele da naprave brze pare, recimo za izlazak – ističe ona.

Jedan od zabrinjavajućih podataka je taj da mladi u prvi kontakt sa kockanjem dolaze još kao deca i da im u tome pomažu njihovi roditelji.

– Normalno je da se deca ugledaju na svoje roditelje i to se naziva učenje po modelu. Danas je kockanje postalo i porodična zabava. Roditelji su često prvi koji svoju decu spoje sa kockanjem, tako što uplate loto ili bingo i sednu ispred televizora da gledaju – navodi Jasmina Leković iz Centra „Život nije igra“.

Prema njenim rečima, jedan od glavnih uzročnika za ove rezultate je i činjenica da se kladionice i kazina nalaze u neposrednoj blizini osnovnih i srednjih škola, što je potvrdilo čak 70 odsto ispitanika.

– Kladionice i kazina su izuzetno dostupne. Preko puta osnovnih škola nalaze se kladionice na razdaljinama manjim od onih predviđenih zakonom. Ja sam merila vreme koliko je potrebno učenicima jedne novosadske škole da dođu do kladionice. To vreme je dva minuta ako odu na pešački prelaz, inače je kladionica preko puta.

Ona je navela da je za ovaj problem udaljenosti kladionica od škola zadužena komunalna policija, ali ističe da ne zna zbog čega se ne sprovodi zakon.

– Blizina deci dopušta i da na velikom odmoru odu do kladionice ili kazina i uplate tiket ili odigraju rulet. One su im takođe dostupne na putu do škole. Nisam sigurna ni koliko se poštuje zabrana da u kladionice i kazina ulaze mlađi od 18 godina. To sve tako bezazleno počne, a završi se sa zakonskim problemima, pozajmicama, zelenašima – zaključila je Jasmina Leković za Danas.

Više od trećine ispitanih učenika koji patološki kockaju navelo je da je imalo problema usled kockanja i da su to bili na prvom mestu dugovanja, zatim izostanci iz škole, slab uspeh u školi, svađe sa bliskim osobama, nervoza i razdražljivost, prevare, učestvovanje u tučama, krađe, uzimanje zlata i novca iz kuće. Kako bi nastavili sa kockanjem, čak njih 30 odsto koji se patološki kockaju počinilo je krivično delo prevare ili krađe.

Kockanje – bolest zavisnosti bez supstance

Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 2012. godine proglasila patološko kockanje za bolest zavisnosti bez supstance. Po njihovoj mentalnoj klasifikaciji bolesti DSM5, koja se koristi i kod nas, ima devet kriterijuma patološkog kockanja. Za postavljanje dijagnoze poremećaj zavisnosti bez supstance potrebno je zadovoljiti minimum četiri u proteklih godinu dana. Problematično kockaju oni koji zadovoljavaju manje od četiri kriterijuma.