U napadu Mladog radnika iz Požarevca Rejhan Poturović pokazao je da za njega ima mesta na velikoj sceni. Za 24- godišnjeg Novopazarca zanimljivo je da je prošao sve selekcije mlađih kategorija matičnog kluba osim omladinske. Skoro nezamislivo za današnje prilike, naše naročito, da jedan fudbaler direktno iz kadetskog uskoči u prvi tim. On je imao tu sreću. Devetku Novog Pazara poneo je sa 16,5 godina. Istakao se igrama i golovima u kadetskom timu, prvom novopazarskom fudbalskom sastavu koji je igrao najjaču ligu u zemlji. Na 56 utakmica lige regiona Zapadna Srbija loptu u protivničku mrežu poslao je 28 puta. Upravo su ga ti golovi preporučili trenerima kadetske selekcije reprezentacije Srbije i Crne Gore u kojoj beleži 16 nastupa. Sve to nije bilo dovoljno da danas predvodi napad Novog Pazara. Ovog proleća sa razlogom su mu aplaudirali navijači Mladog radnika iz Požarevca.

* Požarevac je jedan od malog broja gradova u kojem se fudbaleri iz Novog Pazara osećaju kao da su u svojoj kući. Svojevremeno je nekoliko fudbalera igralo u Mladom radniku. Najpoznatiji su svakako Rahim Beširović i Sead Sejdić. Doduše, obojica su, za razliku od vas, nosili dres tog kluba u vreme kad je on bio srpskoligaš. Kojim putem je Poturović stigao u grad na obali Dunava?

– Pomenute fudbalere u Požarevcu nisu zaboravili. Tokom prvenstva navijači su me uporno upoređivali sa njima. Posao im je bio olakšan time da smo sva trojica izraziti napadači. U svakom slučaju, prijalo je što su me svrstali uz bok dvojici odličnih fudbalera. Oni nisu bili veza putem koje sam stigao u Požarevac. Poslednjeg dana prelaznog roka posredstvom bivšeg saigrača Seada Hadžibulića uspostavio sam kontakt sa ljudima iz Mladog radnika i za samo par minuta dogovorili smo moj prelazak. Mislim da smo napravili dobar posao na obostrano zadovoljstvo. Moram istaći korektnost u to vreme trenera Novog Pazara Mladena Dodića. Iskreno mi je rekao da sam u njegovoj viziji trinaesti ili četrnaesti igrač tima. U prevodu to je značilo da bih igrao tek na ponekoj utakmici po nekoliko minuta. Naravno, takav status nisam želeo. Otišao sam u sredinu, koja je imala mlad tim predvođen odličnim trenerom Zoranom Ranđelovićem. Osvojeno deseto mesto na kraju šampionata okarakterisano je kao uspeh. Za bolji plasman nedostajalo nam je samo malo više iskustva.

* Od vas se prevashodno očekuju golovi. Ovog proleća ih je bilo, ali se stiče utisak da je moglo da ih bude i više?

– Imao sam nezgodu pred početak prolećne sezone. Zbog saobraćajnog udesa morao sam da pauziram u prva dva kola, potom sam propustio još jednu utakmicu zbog kartona. Mnogo je značilo što je trener Ranđelović verovao u mene. I pored toga što nisam bio najistureniji igrač tima postigao sam tri gola, ali je bitnije sve ostalo što sam uradio u dresu Požarevljana. Najbolji naš strelac bio je centarfor Milan Vukašinović sa 11 golova. Nema razloga da budem lažno skroman, do te brojke stigao je delom zahvaljujući i meni. Šest puta nam je dosuđen jedanaesterac posle prekršaja nada mnom. Sve ih je izveo Vukašinović. Ispada da se hvalim, ali to je istina. Takođe, nije mi jasno zašto sudije nisu dosudile još dva očigledna penala na utakmicama sa Zemunom i Novim Sadom. Daleko najbolju partiju imao sam u susretu sa odličnim timom Proletera. Dva puta sam asistirao, a treći gol postignut je sa bele tačke pošto sam prethodno bio oboren u protivničkom šesnaestercu.

* Vratićemo se osam godina unazad. Sve je ukazivalo da je Novi Pazar za duži niz godina rešio pitanje vođe navale. Bili ste prvi izbor jednog uspešnog trenera, koji je u to vreme predvodio Novopazarce?

– Imao sam samo 16,5 godina kada sam kod Slobodana Dogandžića zaigrao na utakmici sa Loznicom. Tada sam odigrao i utakmicu koja se ne zaboravlja. Bio je to derbi sa Radom pred 10.000 naših navijača. Činilo mi se da sanjam da sam u istom timu sa Pecom Kolašincem i Pejićem. Sećam se da je tada u sastavu bio takođe mlađani Sead Hadžibulić. Odigrao sam šest utakmica te sezone i postigao tri gola, dva protiv Loznice i jedan na meču sa Metalcem iz Gornjeg Milanovca. Ko bi rekao da ćemo samo nekoliko godina kasnije svoju sreću morati da tražimo van Novog Pazara. I pored svega izdvojio bih nešto što je po meni vrlo pozitivno. Treneri u mlađim kategorijama Novog Pazara Sead Halilagić i Kenan Kolašinac, kao i kasnije u prvom timu Dušan Jevrić dobrim delom su zaslužni što većina nekadašnjih pazarskih kadeta danas sa uspehom igra van Novog Pazara, ali i svojim ponašanjem dostojno reprezentuje ovaj grad.

* Požarevac nije prvi grad u kome ste se okušali kao fudbaler. Izvesno vreme ste proveli i na sarajevskom Koševu?

– Ko zna kako bi se završio taj iskorak da se nisu dešavale nepredviđene okolnosti. Zbog ogromnih porodičnih problema tadašnjeg predsednika FK Sarajevo, na čije insistiranje sam stigao u grad na Miljacki, morao sam da napustim ekipu onda kada sam bio na vrhuncu moći. U timu tadašnjeg trenera Kemala Alispahića odigrao sam sedam utakmica i postigao četiri gola. Na žalost posle tri meseca provedena na Koševu sve je krenulo u neželjenom smeru. Šteta, uveren sam da bih se pored takvog fudbalskog majstora i asistenta, kakav je bio moj tadašnji saigrač Alen Avdić nadavao golova.

* To nije jedini maler kojem ste bili izloženi tokom dosadašnje karijere?

– Dva puta sam pauzirao zbog povreda izazvanih saobraćajnim udesima. Pre tri godine povredio sam se tokom priprema sa Novim Pazarom. Oporavak posle operacije ligamenata trajao je punih osam meseci. U tom periodu dosta mi je pomogao bivši trener Novog Pazara Dušan Kljajić s kojim sam radio vežbe iz programa Crvene zvezde.

* Novi Pazar je najverovatnije novi superligaš. Sigurno postoji želja da se u takvom društvu ponese omiljeni dres?

– Uvek je Novi Pazar za nas koji smo u njemu ponikli prvi izbor. Na žalost, mi se ne pitamo mnogo. Ukoliko ne pronađem inostrani angažman sa zadovoljstvom bih ostao u Mladom radniku. Privikao sam se na igru ekipe, na grad, ljude u njemu. Nema razloga da pošto- poto menjam sredinu. Pre nekoliko dana sam na probnoj utakmici za turski Kajkur Rizespor postigao tri gola. Na žalost, klub je u finansijskim problemi i samo iz tog razloga od angažmana nema ništa. Predstoje mi još neki razgovori sa klubovima iz Slovenije. U narednih nekoliko dana sve će biti poznato. Opet, neponovljiv je osećaj igrati za Novi Pazar. Voleo bih da ponovo potrčim do istočne tribine i zajedno sa našim vernim navijačima podelim radost zbog postignutog gola. Žalim što u Novom Pazaru nikako ne žele da shvate da je nama koji smo rođeni u ovom gradu cilj da igramo, a ne samo da budemo u klubu.

* Verovatnim ustupanjem mesta u Superligi od strane BASK-a, Novi Pazar će po prvi put u svojoj istoriji zaigrati u probranom fudbalskom društvu. Kako gledate na tu mogućnost?

– Nije bitan način na koji će se ući u društvo naših najboljih klubova. Odavno je Novom Pazaru tamo bilo mesto. Srećan sam zbog toga. Samo se nadam da taj plasman neće pogoršati položaj domaćih fudbalera. Ubeđen sam da za mnoge i u superligaškom društvu ima mesta.

Klub nas neće

* Imate li neko razumno objašnjenje zašto više Novopazaraca ne igra u matičnom klubu?

– Jednostavno, klub koji najviše volimo nas neće. Možda bi nas i hteo, ali samo pod uslovom da igramo besplatno. Ko je taj koji može da kaže da u Novom Pazaru nema mesta za Seada Hadžibulića, Alivodića, Vusljanina, ali i za Mujdragića, Grbovića, Ferizovića, Gurdijeljca? To ne znači da osporavam kvalitet Pustinjakovića, Babića, Đalca jer se radi o odličnim fudbalerima. Uz njih i još par pojedinaca fudbaleri iz Novog Pazara koje sam nabrojao doveli bi naš klub na vrlo visoke pozicije. Mislim da je osnovni problem što Novopazarci ne igraju za Novi Pazar taj što se u klubu nose neverovatnom mišlju da mi kao domaći igrači možemo da igramo i besplatno. Niko i ne pomišlja da imamo porodice, da se školujemo i da je i nama za normalan život potreban novac. Evo, ja sam apsolvent na Pravnom fakultetu u Novom Pazaru, a studije koštaju.

Idealan tim Prve lige

Igrajući za Novi Pazar i Mladi radnik Poturović je dobro upoznao vrednosti prvoligaških fudbalera. Ovako bi izgledao njegov idealni tim sastavljen od prvoligaških fudbalera: Ristić – BASK, Lotinac – Novi Pazar, Ristić – Radnički Kg, Milošević – Banat, Babić – Novi Pazar, Stojanović – BASK, Srećković – Napredak, Damnjanović – Proleter, Spalević – Radnički Kg, Kecap – Novi Pazar i F. Kostić – Radnički Kg.

Gledaocima na Gradskom stadionu u lepoj uspomeni ostao je prošlogodišnji nastup „desetke“ Slobode Sevojna Edina Ademovića na utakmici u Novom Pazaru. Malo je poznato da je pre nego se odselio za Beograd Ademović kao dete živeo u Novom Pazaru. Inače, ovaj fudbaler je brat od tetke Rejhana Poturovića. To je igrač koji je pre nekoliko godina bio pred vratima Crvene zvezde i Partizana, kasnije je igrao i u Bugarskoj, turskoj Kasimpasi i Kolubari. Prošle sezone jedan od vodećih fudbalera Slobode PS u Superligi od ovog leta najverovatnije će igrati u najboljoj ukrajinskoj ligi za Zorju iz Vorošilovgrada.