Zamenik gradonačelnika Niša Dejan Rajčić pozvao je juče devet porodica čije su kuće potpuno srušene u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine „na još malo strpljenja“, navodeći da se „na njihovom stambenom zbrinjavanju intenzivno radi, ali da je potrebno izvesno vreme za pravnu i urbanističku proceduru“.
Zamenik gradonačelnika Niša Dejan Rajčić pozvao je juče devet porodica čije su kuće potpuno srušene u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine „na još malo strpljenja“, navodeći da se „na njihovom stambenom zbrinjavanju intenzivno radi, ali da je potrebno izvesno vreme za pravnu i urbanističku proceduru“. Predstavnici devet porodica iz naselja Medoševac, koje su već sedam godina „privremeno smeštene“ u zgradi u naselju Pantelej, pozdravile su apel, ali su nastavile štrajk glađu, sada već drugi. S njima su i transparenti iz prvog štrajka – Mi smo izbeglice u svom gradu i Mi smo građani drugog reda u Srbiji.
Štrajkačima se pridružuju demonstranti
Štrajk glađu ispred Skupštine grada se komplikuje. Prema najavi, od sutra će ispred najvažnijeg gradskog zdanja svakodnevno protestovati i više od 30 porodica koje su takođe privremeno smeštene u zgradi u Penteleju jer su im kuće oštećene u bombardovanju. Oni su najavili da će se protestnim okupljanjima pridružiti i drugi građani Niša koji su od obećane pomoći za obnovu oštećenih kuća dobili samo brdo zapisnika, sporazuma i drugih papira.
Oni su najavili da će „gladovati do poslednjeg“, zahtevajući konkretno ispunjenje obećanja ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića koje im je lično dao pre skoro mesec dana, a glasi: „Vaš problem će biti rešen za deset dana“. Štrajkuju od prošlog ponedeljka, pošto su 16. januara prekinuli isti takav štrajk posle dva dana. Tada su rekli da veruju ministru Iliću koji ih je posetio prilikom boravka u Nišu zbog predizborne konvencije DSS – NS. „Nismo znali za ovaj problem, ali to ćemo odmah rešiti“, obećao je tada Ilić štrajkačima, ali i okupljenima na konvenciji. Već sledećeg jutra predstavnici grada i štrajkači potpisali su Protokol u kojem je navedeno da će oni prema sopstvenom izboru u vlasništvo dobiti kuće ili stanove. Sve je to trebalo da se dogodi „hitno“, ali je po završetku kampanje – zapelo.
SPS i prijatelji
– U zgradi u Panteleju, koja ima 44 stana, stanuje devet najugroženijih porodica čiji predstavnici štrajkuju građu. Njihove kuće su potpuno srušene i oni su krajnje ugroženi. Međutim, u toj zgradi privremeno živi i 20-ak porodica kojima su kuće oštećene, ali je njihov problem rešen kroz izdvajanja humanitarne organizacije Dimitra, Karitasa, grada i republike. Njihove kuće su sanirane, ili su dobili materijal za izgradnju novih, ili novčanu pomoć. Međutim, ove porodice i dalje koriste privremeni smeštaj, dok su svoje sanirane kuće prodali. Ili žive u saniranim domovima, a privremeni smeštaj izdaju u zakup. U istoj zgradi su i neki radnici Građevinara koji su živeli u fabričkoj baraci pa dobili ovaj smeštaj, iako nemaju veze s posledicama bombardovanja. Svi oni useljeni su još krajem 1999. godine prema odluci tadašnjeg načelnika Nišavskog okruga Jovana Zlatića (SPS), tako da su se u njoj našli i prijatelji Zlatića i SPS. Kada grad dobije zgradu u vlasništvo sve to ćemo morati da rešimo, a neke od njih da iselimo – kaže Rajčić.
Ovih devet porodica su najugroženije, jer su im kuće potpuno srušene, ne mogu se obnoviti, a oni nisu dobili ni pomoć. U teškom položaju je i većina privremenih stanara u zgradi u Panteleju koja ima 44 stana, ali njihove kuće nisu sasvim porušene, ili su dobili neku vrstu pomoći koja im omogućava alternativno stanovanje. Prema podacima nadležne Komisije Nišavskog okruga, tokom NATO bombardovanja u Nišu je porušeno ili oštećeno oko 3.000 objekata, što je šteta od ukupno sedam miliona evra.
– Protokol je zaključen pod najpovoljnijim uslovima za devet najugroženijih porodica. Vodili smo računa da je reč o ljudima kojima je sve što su imali nestalo u sekundi, a rešavanje takvog problema razvlači se sedam godina. Zbog toga su krivi svi, i dve vlasti pre nas, i mi. Mada država nema zakonsku obavezu da im nadoknadi kuće jer nije direktno nanela tu vrstu štete, morala je da pokaže mnogo više razumevanja. Ostajala je nema iako smo joj se više puta obraćali, ukazivali na problem i predlagali konkretna rešenja. I gradske vlasti od 1999. do danas morale su da budu efikasnije. Ali, mi sada intenzivno radimo na konačnom rešenju, te apelujem na štrajkače da još malo budu strpljivi. Nerealno je da svi njihovi problemi budu rešeni za deset dana, ali se nadam da će do početka građevinske sezone biti završeni sve pravni i urbanistički akti, a njihov problem rešen. Dakle, već se vidi svetlo na kraju tunela – kaže Rajčić za Danas.
On precizira da su štrajkači glađu anketirani, tako da se šest porodica izjasnilo da želi nove kuće, a za preostale tri će biti obezbeđeno pet stanova, vodeći računa o broju članova i prilikama u porodici. Zbog toga gradski čelnici ovih dana paralelno rade na dva koloseka. Najpre, pored dva gradska placa, lokalni čelnici upravo obezbeđuju još jedan veći plac kako bi za svih šest porodica bile izrađene nove kuće. Istovremeno, nastoje da Republika što pre prenese svojinu nad zgradom u Penteleju kako bi trima porodicama grad odmah preneo odgovarajuće stambene prostore u vlasništvo. Ali, na putu do novih kuća i stanova mora se proći kroz pravnu i urbanističku proceduru. Ono što je izvesno, tvrdi Rajčić, jeste da on i ostali gradski funkcioneri insistiraju da se sve odvija po „što hitnijem postupku“.
Prema njegovim rečima Grad upravo radi na tome da kupi („ekspropriše“) plac od 30 ari u naselju Novo Selo koji bi uz dva postojeća bio dovoljan za izgradnju šest kuća. Vlasnik hoće da proda plac za 30 evra po kvadratu, ali je potrebno da Poreska uprava pruži tumačenje da li se ta cena uklapa u tržišnu cenu zemljišta u toj gradskoj zoni i koliki je porez na prenos apsolutnih prava, jer će se sredstva izdvajati iz gradskog budžeta.
– Zavod za urbanizam već radi plan detaljne regulacije, a geodeti su snimili taj plac. Ali, u Srbiji je na snazi Zakon o eksproprijaciji zemljišta iz 1995. godine koji dozvoljava da lokalna samouprava kupi („ekspropriše“) zemljište samo za objekte društvenog standarda. Dakle, nipošto i za privatne kuće. Ali, uprkos tome što nećemo imati zakonsko uporište mi ćemo kupiti ovaj plac. Svesno ćemo prekršiti zakon. Nema nam druge, moramo pomoći ovim nesrećnim ljudima. Njihova muka predugo traje – kaže Rajčić.
On dodaje da će za kraj ove sedmice ugovoriti sastanak s direktorom Građevinske direkcije Srbije Slavišom Zlatanovićem kako bi posle dvogodišnje jalove prepiske dogovorili prenos zgrade u Panteleju na grad Niš, koji će Direkciji zauzvrat dati lokaciju, ili je osloboditi komunalnih dažbina. Zatim je potrebno da Skupština Građevinske direkcije Srbije donese zvaničnu odluku kojom će dogovor biti potvrđen. Potom da Skupština grada donese odluku o predaji „ekvivalenta“ u vidu lokacije ili komunalija Direkciji.
– Mi verujemo da oni sada pokušavaju da urade sve što je u njihovoj moći. Hvala im do neba, podržavamo ih u tome, ali nećemo verovati da je sve završeno dok ne vidimo papir iz kojeg će i malom detetu biti jasno da smo dobili kuće ili stanove. Već smo se naslušali obećanja i nećemo prekinuti štrajk glađu. Do kraja. Do poslednjeg. A već nam nije dobro. Tri dana gladujemo, a noću, po zimi, spavamo napolju. Već smo svi manje ili više bolesni, jedan od nas je prebačen u bolnicu. Ja imam 60 godina, nije mi dobro, ali izdržaću do kraja – kaže za Danas jedan od štrajkača Desimir Blagojević.
On i ostali ponavljaju da je ministar Ilić održao obećanje o izgradnji kuća koje su stradale u poplavama ili na klizištima Srbije. Ne smatraju da su oni manje ugroženi od tih ljudi. Naprotiv. Posebno zbog toga što njihov problem traje mnogo duže. Dodaju da više ne žele da budu građani drugog reda u svojoj zemlji, po cenu da ugroze svoje živote i zdravlje, što je najgori, ali jedini preostali način da to postignu.
Naš sagovornik Desimir Blagojević je početkom prošlog meseca pokušao i da se spali ispred Skupštine grada. Sprečili su ga pripadnici policije koji su ga zaustavili pre nego što je iz automobila uzeo kanister s benzinom kako bi se polio i zapalio. Kažu, doživeo je neki vrstu nervnog sloma kada je čuo optužbe pomoćnika gradonačelnika za informisanje Rista Bukvića. Prema izveštajima lokalnih medija Bukvić je tadašnje demonstrante, od kojih su neki stupili u štrajk glađu, optužio za „politički protest usmeren protiv premijera Srbije Vojislava Koštunice i predizborne koalicije koju predvodi“. Bukvić je demantovao izjavu, ali je ipak ocenio da njihov protest ima političku pozadinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
