Nama je važno da nova vlada ne zavisi od radikala i socijalista

Koalicija Partije za demokratsko delovanje i Demokratske unije doline učestvovaće na parlamentarnim izborima i očekuje, kako kaže predsednik PDD Riza Halimi, da osvoji dva poslanička mandata.
– Osnovni razlog za naše učešće na izborima je ukidanje cenzusa od pet odsto za ulazak u parlament koji je dosad bio nepremostiv za nas, ali i za druge manjine. Zatim, u neku ruku, razlozi su i osetljiva politička situacija i procena naše koalicije da treba da imamo svoje predstavnike u parlamentu. I smatramo da, ukoliko se ostvari naša prognoza da će na ovim izborima proevropske partije dobiti većinu, biti povoljnija politička klima. Mislimo da će biti više sluha za naše probleme i da ćemo moći i u izvršnoj vlasti da imamo uticaja na njihovo rešavanje.
Koji su ključni problemi čije rešavanje ćete ponuditi biračima?
– U središtu našeg izbornog programa je angažovanje u pravcu podizanja ekonomije, sigurnosti i pravno-političkog statusa Albanaca u Preševskoj dolini. Ekonomska situacija je katastrofalna, u Preševu je dohodak po stanovniku šest puta niži od proseka u Srbiji. Hitno treba raditi na otvaranju novih radnih mesta kako bi pružila perspektiva mladima koji su nezaposleni. A kada je reč o sigurnosti, u prvom planu je pitanje Žandarmerije koja je, prema našoj oceni, predugo na ovom području, iako je situacija daleko normalnija nego pre pet godina. Trebalo bi da i ovde, kao i u drugim opštinama, za javni red i mir odgovara lokalna policija.

Za decentralizaciju i regionalizaciju

Šta podrazumevate pod „promenom političko-pravnog statusa“ ?

– Stvaranje institucija koje bi rešavale probleme u obrazovanju, informisanju, kulturi, službenoj upotrebi jezika, nacionalnih simbola. Korpus kolektivnih prava morao bi se daleko efikasnije rešavati.

Da li to znači i zalaganje za promenu statusa opština Preševo, Bujanovac i Medveđa?

– Mislim da ovi problemi mogu efikasnije da se rešavaju decentralizacijom i regionalizacijom i, uopšte, promenama pravnog aparata, čime bi se sagledale specifičnosti nekih sredina. Jer, recimo, Ministarstvo prosvete nema pravu informaciju o našim problemima u oblasti nastavnih planova i udžbenika. Trebalo bi da se formira posebna institucija, odeljenje u Ministarstvu koje će biti zaduženo za programe i jezike na albanskom jeziku.

Da li je Vaša procena da Žandarmerija uliva izvesnu dozu nesigurnosti građanima albanske nacionalnosti?

Četiri žene – iz inata

Imate četiri žene na listi kandidata, što dosad nije bilo karakteristično za albanske partije?

– Nije, ali se stvari menjaju i u tom pogledu. A iz nekog balkanskog inata nismo hteli da imamo samo tri kandidatkinje na koliko nas Zakon obavezuje, pa imamo 40 odsto. Šalim se, ima novog duha i sve više žena koje su zainteresovane da se angažuju.

– Žandarmerija treba da se koristi samo u posebnim situacijama, kao na utakmicama na kojima redari i „obična“ policija ne mogu da uspostave red. I dejstvo je ograničeno u vremenu i prostoru. Meni je nelogično da budu na tako širokom prostoru, u četiri opštine i sve ovo vreme. Jednostavno, nema razloga da vanredno stanje opstaje ovako dugo na jednom području.
Da li je zaista prestala potreba za prisustvom specijalnih snaga?
– Mislim da jeste i da je lokalna policija koja ima multietnički sastav sposobna da se stara o redu i miru.
Očekujete izborni uspeh, da li i ulazak u vladu?
– Nama je važno da nova vlada ne zavisi od radikala i socijalista i da u njoj bude proevropska politička atmosfera u kojoj će se, pored opštih državnih problema, efikasnije rešavati specifični problemi manjina.
Kako na odluku Koalicije gledaju ostale albanske partije koje neće učestvovati na izborima? Da li je moguć slabiji odziv birača?
– Sve što druge albanske stranke navode kao razloge za bojkot je ono što mi navodimo kao povod da izađemo na izbore. Oni govore o prisustvu Žandarmerije, nerealizovanom programu dveju vlada za jug Srbije za rešavanje krize iz 2001. godine i niz sličnih problema. Mi mislimo da bi naši legitimni predstavnici uspeli da utiču na efikasnije rešavanje ovih problema i odlučili smo se za aktivan pristup. Insistiramo da imamo svoje predstavnike u vlasti, a druge partije misle da će postići neki rezultat bojkotom.
Kako građani albanske nacionalnosti primaju te različite odluke? Kako će se to odraziti na izborni rezultat?
– Da smo sačuvali jedinstvo i zajedno izašli sigurno bismo bez teškoća imali dva poslanika u Skupštini Srbije, kao 1993. Prema mojoj proceni su, naime, za ulazak u parlament potrebne 24 hiljade glasova. Ova koalicija u tri opštinske skupštine od 66 ima 34, dakle apsolutnu većinu odbornika Albanaca, ali ipak smo prepolovljeni. Naša je nada da, iako se trenutno oštro sukobljavaju stavovi vezani za izbore, u preostalo vreme do 21. januara pokažemo biračima jače argumente, da ćemo uspeti da kompenziramo vakuum koji je nastao bojkotom dve partije i da ćemo opet u parlamentu imati dva poslanika.