Narodu Srbije treba omogućiti da lično doživi Evropu

– Srbija je država sa mnogo mogućnosti. Istovremeno, suočava se s ogromnim izazovima: Integracija u Evropsku uniju jeste zahtevan zadatak. Glavni cilj moje posete jeste da razgovaram o napretku koji je Srbija postigla na svom putu ka EU. Nakon okončanja tehničkih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju načinjen je značajan korak na putu ka Evropi. Ipak, još postoje uslovi koje treba ispuniti i prepreke koje treba prevazići. Holandija pridaje veliku pažnju potpunom ispunjenju kriterijuma za pristup EU, i političkih i tehničkih. To jeste pitanje principa koji primenjujemo na sve države koje teže članstvu u EU, uključujući i Srbiju – izjavio je ministar za evropske poslove Holandije Frans Timerman u intervjuu za Danas uoči predstojeće posete Srbiji.
Prema rečima holandskog ministra, Srbija može da računa da će joj Holandija pomoći prilikom prevazilaženja prepreka. On ističe da je Holandija već dosta učinila i navodi primer podrške radu kancelarije za pridruživanje EU u Srbiji. Osim toga, nedavno su Srbija i Holandija potpisale sporazum koji predviđa izdvajanje novčanih sredstava za podsticanje institucija dveju vlada u cilju bolje saradnje kako bi srpska vlada imala bolje kapacitete za rad na putu ka EU.
– Nadam se da će Srbija iskoristiti novu šansu i olakšati tranziciju. Članstvo u EU možda se i dalje čini udaljenim. Bila bi greška misliti da će napredak jedino uslediti nakon pridruživanja Srbije Uniji. Kao prvo, EU će obezbediti pomoć prilikom pristupanja tako što će izdvojiti više od 700 miliona evra u narednih nekoliko godina. Drugo, srpska ekonomija će profitirati od perspektive ulaska u EU. U susednim zemljama kao što su Bugarska i Rumunija, nivo stranih investicija znatno je povećan u godinama pre pristupanja Uniji. To se može dogoditi i u Srbiji.
Najveća nagrada u periodu neposredno pre članstva jeste stabilnost, pouzdanost i transparentnost, koje ovaj proces donosi celom društvu. To je karta za prosperitetnu budućnost. Verujem da srpski narod zaslužuje takvu budućnost.
Tokom nedavne posete, holandski ministar inostranih poslova pomenuo je podelu Kosova kao rešenje. Da li je to zvaničan stav holandske vlade?
– Krajnji rok 10. decembar se bliži. U interesu je i Beograda i Prištine da postignu rešenje putem pregovora. Do sada su obe strane malo napredovale u tom pravcu. Neophodno je mnogo više da bi se sam proces pokrenuo od ponavljanja istih stavova. Holandija veruje da svako rešenje do kojeg bi se došlo putem pregovora, mora biti delotvorno i održivo. Mora se osigurati bezbednost za srpsku manjinu i obezbediti zaštita srpske kulturne baštine. Štaviše, sporazum bi trebalo da se bazira na čvrstim međunarodnim pravnim osnovama.
Rešenje konačnog statusa Kosova često se dovodi u vezu sa srpskim članstvom u EU. Da li neki od zvaničnika EU žele to da nametnu kao uslov za članstvo Srbije u Uniji?
– Stav Holandije jeste da su pristupanje EU i konačno rešenje statusa Kosova dve odvojene stvari: to nije trgovina. U isto vreme jasno je da rešenje Kosova, koje je prihvatljivo za sve strane jeste preduslov za neophodnu stabilnost u regionu. To bi dalo ogroman podsticaj težnjama Srbije ka članstvu u Uniji. EU će jedino omogućiti stabilnim državama da pristupe toj organizaciji. Naredne sedmice presudne su za to. Nadam se da će srpski lideri pronaći rešenje koje je u interesu srpskog naroda.
Sporazum o readmisiji potpisan je nedavno. To je veliki ekonomski teret za Srbiju. Kako EU može pomoći Srbiji da reši taj problem?
– EU zaključuje sporazume o readmisiji sa svim državama, ne samo sa Srbijom. To je uobičajena procedura prilikom jačanja uzajamnih odnosa. Time se veze EU i Srbije jačaju i na ovaj način napravljen je još jedan korak ka liberalizaciji viznog režima, a dat je i podstrek srpskoj ekonomiji. Mislim da su ljudi koji se vraćaju u Srbiju prednost za vašu zemlju. Velika većina njih donose znanje i veštine koje su Srbiji potrebne za dalji razvoj.
Jedan od glavnih prioriteta srpske vlade jeste da svojim građanima omogući pristup beloj šengenskoj listi što pre. Koji su dodatni uslovi koje Srbija treba da ispuni kako bi konačno bila stavljena na belu šengensku listu?
– Od velike važnosti je otvoriti Evropu za ljude iz Srbije. Ovo je naročito važno za mlade ljude, od kojih je, kako sam pročitao, samo 20 odsto putovalo u inostranstvo. Narodu Srbije treba omogućiti da lično doživi Evropu. Nadam se da će se to dogoditi što pre. To podrazumeva mnogo bliske saradnje na poljima pravde, azila, borbe protiv kriminala i kontrole granica. A to je upravo ono što EU i Srbija planiraju da urade. Kvalifikacija za belu šengensku listu još jedna je prednost koju Srbija može da dobije tokom, a ne nakon, procesa pridruživanja.
Da li će biti razgovora o načinima ubrzanja procesa stabilizacije i pridruživanja Srbije u EU?
– Ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja u rukama je Srbije. Jedna od glavnih prepreka za članstvo u EU i potpisivanje sporazuma o asocijaciji i pridruživanju jeste saradnja sa Međunarodnim tribunalom u Hagu. Četiri osumnjičena ratna zločinca još uvek nisu izručena Tribunalu. Sadašnja vlada rešena je da ih preda. Saradnjom sa Tribunalom u Hagu Srbija pokazuje da je spremna da započne novo poglavlje u svojoj istoriji. To je važan podstrek za poziciju Srbije na međunarodnoj sceni, za pomirenje u regionu i za samo srpsko društvo. Kada se suoči sa prošlošću, Srbija će biti spremna da se suoči sa budućnošću. Evropskom budućnošću.
Kako ocenjujete bilateralne odnose između Holandije i Srbije?
– Holandija je, kao kritičan ali i konstruktivan partner, zadovoljna jačanjem bilateralnih odnosa između naše dve zemlje. Drago mi je što mogu da kažem da sarađujemo na mnogim poljima. Ne samo što obezbeđujemo pomoć u raznolikim oblastima kao što su vojne reforme ili zaštita životne sredine, već Srbija i Holandija postaju sve tešnji partneri na ekonomskom polju i u kulturnoj razmeni. Tokom posete imaću, takođe, susret sa predstavnicima vaše kulturne sfere, kako bismo razmotrili mogućnost da produbimo našu saradnju. Mislim da je kultura ona sfera koja može da se iskoristi kao instrument za zbližavanje u Evropi.
Imajući u vidu da su Holanđani odbacili Nacrt ustava EU na referendumu 2005, kakav će biti budući kurs oživljavanja EU ugovora?
– EU neće imati ustav, umesto toga države članice EU nalaze se pred dogovorom o novom ugovoru. To će omogućiti EU da krene napred zajedno sa (zasad) 27 država članica. Dozvolite mi da naglasim da holandski narod ostaje čvrsto opredeljen za Evropu i evropsku saradnju. Očekujem da ugovor bude finalizovan uskoro. Nakon toga nacionalni parlamenti započeće ratifikaciju. Iskreno verujem da je ugovor dobar za funkcionisanje EU. Što je još važnije, verujem da je to, takođe, i u interesu naših građana.