Nasilje na poslu nedovoljno istraženo

U Srbiji skoro da nema istraživanja o nasilju na radnom mestu ili su takva istraživanja tek u začetku, ocenila je juče direktorka Viktimološkog društva Srbije Vesna Nikolić Ristanović, na tribini „Nasilje na radnom mestu“, prvoj od sedam koje će na tu temu organizovati Viktimološko društvo Srbije i Institut za sociološka i kriminološka istraživanja, uz finansijsku podršku Ministarstva nauke.
Koordinator SOS telefona za žene žrtve diskriminacije na radnom mestu Ljiljana Dobrosavljević Grujić ukazala je da se žene teže zapošljavaju od muškaraca, duže čekaju na posao, manje su plaćene i teže napreduju u službi.

Kolektivnim ugovorom protiv diskriminacije

Asistentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu Slađana Jovanović kazala je da polna ravnopravnost na poslu poboljšava produktivnost i opštu dobrobit ekonomije. Ona je napomenula da je polnu diskriminaciju na poslu najbolje sprečavati kolektivnim ugovorima u preduzećima, jer će na taj način zaštita biti najdelotvornija.

– Zaposleni žele da uznemiravanje prestane i često nemaju volju da se bave krivičnim zakonima, kazala je Jovanovićeva, dodajući da je Zakonom o radu predviđena nadoknada štete, ali je teško dokazati da je uznemiravanje postojalo.

– Žene se plaše da ostanu u drugom stanju, jer misle da će ostati bez posla i da će njihovo radno mesto biti dodeljno nekom drugom, dok budu na porodiljskom odsustvu, rekla je Grujićeva. Ona je naglasila da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema zakon o ravnopravnosti polova.
Prema rečima Ljiljane Dobrosavljević Grujić, potrebna je i podrška sudstva u Srbiji, koje je počelo da pokazuje bolje rezulate.
– U 2006. godini sudstvo je rešilo osam slučajeva uznemiravanja, koje su žene prijavile preko SOS telefona, dok je 15 i dalje na čekanju, rekla je Grujićeva.
Na tribini je zaključeno da je teško pronaći generalno zakonsko rešenje za sprečavanje nasilja na radnom mestu i da je zato nepohodno obaveštavanje javnosti o načinu na koji mogu da se izbore sa tim problemom.