Navodnjavanje "kap po kap" i u ratarstvu 1Foto: sabac.rs

O značaju koji se ovde pridaje agraru dovoljno govori to što je budžet za agrar udvostručen, i iznosi oko 165 miliona dinara.

Nakon projekta subvencionisanja dubinskih bunara u Pocerini, gde je podignuto više od hiljadu hektara pod jagodom, tokom zime u Mačvi i Posavotamnavi predstavljen je novi projekat navodnjavanja „kap po kap“ za ratarske kulture. To je jedinstven poduhvat u Srbiji gde bi se prinosi udvostručili.

Domaćinstva bi bila subvencionisana sa po 200 evra po hektaru, a osnovna prednost jeste ta što ovo područje ima plitke podzemne vode.

Odeljenje za poljoprivredu počelo je sa predstavljanjem nove mere podsticaja i najpre su upoznati meštani Zminjaka, Skrađana i Petlovače, kao i stanovnici Mišara, Miokusa, Mrđenovca, Orašca i Lipolista. Zemljoradnik iz Štitara Dušan Tufegdžić je jedan od ljudi koji u svojoj proizvodnji koristi sistem „kap po kap“.

– Ono što je zanimljivo za ovu novu metodu jeste to da se na taj način obezbeđuju stabilni i visoki prinosi kukuruza i soje. Ovo treba imati u vidu naročito zbog sveprisutnijih sušnih perioda tokom letnjih meseci, istakao je Tufegdžić. Svetozar Marković, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, napominje da se u šabačkom kraju kukuruz seje na oko 60.000 hektara.

– Prinosi se dosta razlikuju u zavisnosti od primene agrotehničkih mera. Mnogo toga, takođe, zavisi i od padavina. Navodnjavanje „kap po kap“ omogućava optimalan način za razvoj biljaka i ploda, a prinosi se mogu duplirati. Na taj način prinosi mogu premašiti rekordnu cifru od 14 tona kukuruza, odnosno četiri tone soje, istakao je Marković, koji je jedno vreme bio direktor PKB.

Odeljenje za poljoprivredu Grada Šapca već ima puno iskustva sa navodnjavanjem „kap po kap“ u Pocerini pošto je u proteklih desetak godina za subvenciju ove mere uloženo oko 100 miliona dinara. Na taj način je obezbeđen ovaj sistem za oko 600 porodica u Pocerini. Tako se uz primenu agrotehničkih mera po hektaru jagoda može zaraditi i do deset hiljada evra.

Takođe, iz gradskog budžeta finansira se nabavka po 20 košnica za proizvođače meda, a oni to kasnije predaju novim domaćinstvima. Uz to pomažu se domaćinstva za nabavku ovaca i koza, kao i u zasadima trešanja. Već sada šabački kraj prednjači po proizvodnji mesa, voća, mleka i meda u Srbiji.

O novom konceptu agrara potvrda je gradnja nove kvantaške pijace. Ona je smeštena blizu industrijske zone, sa veoma pristupnim saobraćajnicama. Nova kvantaška pijaca imaće savremenu opremu, kao što je ona pakovanje, ali najvažnije jeste to što će ona biti marketinški orijentisana. Pokazalo se kod velike proizvodnje jagoda da ovde kupci iz Evropske unije nude trajnu saradnju, tako da je sva proizvodnja ugovorena pod povoljnijim uslovima nego da proizvođači samostalno nastupaju.

Za uspešnost ovih projekata veoma je važna saradnja poljoprivrednika, a neslavan je primer zemljoradnika iz susedne opštine Bogatić, koji su nakon vraćanja zemlje PK „Ogled“ prodali zalivne sisteme sa hiljadu hektara u staro gvožđe.

Značajno za budućnost sela je i ulaganje u infrastrukturu, tako da su iz povraćaja sredstava od poreza na imovinu asfaltirani brojni seoski putevi. Takođe, iz gradskog budžeta na svaki dinar koji meštani sakupe za uređenje sela, izdvaja se duplo. U svim selima uređene su i rekonstruisane škole, tako da po uslovima ne zaostaju za gradskim.

Novost je i što će se u selu Štitar, sa oko 1.300 stanovnika, izgraditi pneumatska kanalizacija, kao prvi takav primer i za ostala veća sela. Gradska uprava uradila je projekte da svako selo dobije vodovod i kanalizaciju, a za to je potrebno oko 80 miliona evra. Međutim, u svemu tome nemaju podršku države, iako su bila najavljena velika ulaganja od oko tri milijarde evra za rešavanje ekoloških problema.

Veliki otpor republičkih vlasti

Za značajne projekte u agraru Šabac, kao i u ostalim oblastima, ima velike otpore republičkih vlasti. Ovde nikad zvanično nije došao ministar poljoprivrede, a Šabac kao veliki proizvođač hrane to zaslužuje. Štaviše, iz Šapca je premeštena Uprava za agrarna plaćanja koju je finansirala Evropska unija. Zbog toga je izgubljeno nekoliko godina za korišćenje pretpristupnih fondova iz EU. Evropska unija finansirala je i gradnju obaloutvrde protiv poplava na Savi i Drini, iako je to bila obaveza države.

Tekstovi su deo projekta, koji se sufinasira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.