Foto: N1

Neverovatno je da tim povodom ne reaguje ni jedna od institucija sistema, ni Ministarstvo kulture, ni Republički, ni Gradski zavod za zaštitu spomenika, Tužilaštvo, Pravobranilaštvo, ukazuje u saopštenju Akademija arhitekture.

„Potpuno je jasno da stručna, kulturna i šira javnost naprosto ne veruje državnim organima da tačno znaju šta treba uraditi sa zgradama“, smatra Akademija arhitekture i ukazuje na „providnu neistinu da postoje kontroverze u stručnoj javnosti šta učiniti sa zgradama“.

Prema ocni Akademije, spinovanje vlasti dostiglo je vrhunac saopštenjem Vlade Srbije o rušenju celokupne zgrade iz bezbednosnih razloga, „i to posle sanacije kojom je najoštećeniji srednji deo manjeg krila kompleksa uklonjen, a njen deo prema Nemanjinoj potpuno stabilizovan“.

„Naknadne interpretacije predstavnika vlasti da je razlog za kompletno rušenje u manjim troškovima potpune obnove takođe su još jedan blef nadležnih“, ukazuje Akademija arhitekture.  Prema oceni Akademije, „kulturnim dobrima samo potpuno nekompetentni laici mogu da određuju ili kompariraju cenu ili cene pojedinačnih zahvata kao tržišne“.

„Kulturna dobra se vrednuju u potpuno drugačijem vrednosnom sistemu“, ističe Akademija, koja ne zna da je, povodom ove teme, bio konsultovan bilo ko od stručnih ljudi.  Na takvo ponašanje vlasti lepi se i nečija lična najava da se na mestu zgrade A kompleksa podigne Muzej srpskog srednjeg veka ili spomenik Stefanu Nemanji, navodi Akademija i podseća da se sve to odvija u godini kada se obeležava pola veka od Dobrovićeve smrti. Akademija rhitekture smatra da zgrade Generalštaba moraju biti i obnovljene, kao simbol srpske države, i vraćene u funkciju. 

„A ako već treba nešto u Beogradu srušiti – to su svakako čudovišta koja su se promolila na desnoj obali Save“, zaključuje Akademija arhitekture.