Podsetimo, Zakon o javnom beležništvu donet je u maju 2011. godine u vreme vlade Mirka Cvetkovića, a prvobitno je bilo predviđeno da njegova primena počne 1. septembra 2012. godine. U avgustu 2012. godine odložen je početak primene zakona za 1. mart 2013. Međutim, pošto dovoljan broj nije položio javnobeležnički ispit, nije mogao biti raspisan konkurs niti da se imenuju notari, pa je primena zakona odložena za još godinu dana.

Vlada je u obrazloženju predloženih izmena zakona navela da 1. marta nije moguće obezbediti uslove za primenu zakona, jer je nedovoljan broj kandidata položio javnobeležnički ispit, što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika, kao i za osnivanje Javnobeležničke komore.

Izmenama zakona predviđene su i šire nadležnosti notara, odnosno njihova isključiva nadležnost za sklapanje ugovora o prometu nepokretnosti.

Ova situacija je još jednom iskorišćena za međusobne optužbe vlasti i opozicije. I dok sadašnja opozicija, koja je donela zakon 2011. godine, tvrdi da Ministarstvo pravde nije učinilo neophodne korake kako bi ovaj zakon, koji znatno rasterećuje sudove, bio primenjen, predstavnici vlasti ističu da odgovornost za odlaganje snosi i opozicija.

Snežana Malović, bivša ministarka pravde i funkcionerka Demokratske stranke, kaže za Danas da odlaganje primene ovog zakona nije u skladu sa stavom aktuelne vlade o privlačenju investicija i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja.

– Primena Zakona o javnom beležništvu je veoma važna za poslovno okruženje i samim tim privlačenje investicija, jer doprinosi bržem obavljanju poslova bitnih za ovu sferu društvenog života, kao što je overa isprava, sačinjavanje određenih ugovora i slično, ukazuje Malovićeva.

Prema njenim rečima, javno beležništvo kao pravosudna profesija ima svoje mesto u većini evropskih zemalja, a Srbija je poslednja zemlja u regionu koja je usvojila ovaj zakon.

Kako bi se sprečili raniji problemi i događaji, kada su pojedini stanovi prodavani dva puta zbog lošeg sistema overe dokumenata, naša sagovornica ističe da je potrebno obaviti umrežavanje notara, što nova vlada i Ministarstvo pravde još nisu uradili.

S druge strane, Danilo Nikolić, državni sekretar Ministarstva pravde, odbacuje optužbe i ističe da Srbija nema dovoljno pravnika koji su položili javnobeležnički ispit i koji bi mogli da konkurišu za notare.

– Srbiji je potrebno najmanje 100 javnih beležnika, kako bi oni nesmetano funkcionisali i kako bi se osnovala notarska komora. Da je opozicija dovoljno objektivna, ona bi kritikovala samu sebe, jer je od usvajanje zakona organizovala samo jedan javnobeležnički ispit, koji su položila 23 notara, a među njima je petoro njih iz jedne advokatske kancelarije, navodi Nikolić.

On dodaje da će notari u narednih godinu dana imati priliku da obezbede poslovni prostor, ali i neophodne uslove za rad.

– Da bi notari radili, oni moraju da imaju poslovni prostor, sefove u kojima bi čuvali depozit, ali i druge uslove. Narednih godinu dana imaće vremena da se pripreme, kako bi nesmetano obavljali svoj posao, napominje Nikolić.

Nepristojno visoke naknade

Do sada su organizovana tri ispita za notare, a naknade članovima ispitne komisije, koje su bile „nepristojno visoke“, skoro 2.000 evra, smanjene su na nivo naknade članova komisija za pravosudni i državni ispit. U prvom ispitnom roku, od 260 kandidata u junu je položilo 30, u drugom roku u septembru položilo je 19 od ukupno 119 kandidata, u trećem ispitnom roku u novembru od 25 ispit je položilo šest kandidata, a u novom ispitnom roku prijavilo se 57 kandidata.