Koliko je poznato, jedino u zemlji na ovom fakultetu postoji poseban kurs za buduće novinare o izveštavanju u vreme kriza, gde je naš sagovornik predavač.

U prvom reagovanju, kako vidite medijsko izveštavanje o katastrofalnim poplavama i njihovim posledicama?

– U prvoj fazi krize mediji su uglavnom dobro obavili posao, radili su ono što je u tim momentima najvažnije – informisali građane, izveštavali, organizovali živa uključenja, apelovali da se ljudi evakuišu uz Obrenovca i ostalih ugroženih područja. Ono što je dobro jeste da u akutnoj fazi krize u medijima nije bilo panike i novinari su i pored velikog naprezanja uradili veliki posao, jer su ljudi u ugroženom području putem medija bili informisani o brojevima za evakuaciju, o nestalim licima, postupanju u tim uslovima. Pojedini mediji nisu odmah razumeli razmere poplave, koliko je veliki broj ugroženih naselja i sa određenim zakašnjenjem su prilagodili sistem rada kriznoj situaciji. Tu se pokazala moć medija koji igraju veoma važnu ulogu u kriznom komuniciranju, jer oni su kanal na liniji građani – oni koji upravljaju krizom.

Kao istraživača medija, koje situacije vas posebno intrigiraju?

– Posebno intrigantne su situacije kada se krši novinarska etika, plasiraju poluinformacije i dezinformacije, to je veoma važan segment u izveštavanju u kriznim situacijama. Takođe je bilo primera empatičkog pristupa u izveštavanju, ali treba naglasiti da je bilo evidentno veliko profesionalno angažovanje novinara i novinarki, koji su radili do krajnjih granica izdržljivosti. Nije lako izveštavati kada ste konstantno mokri, pod stresom, saopštavate loše vesti… To je pravi test izdržljivosti i tu do izražaja dolaze izveštači koji mogu da podnesu pritisak, kako u etičkom tako i u profesionalnom smislu.

Kakva je vaša ocena – da li su internet i društvene mreže – Fejsbuk i Tviter više doprineli informisanju ili širenju glasina i dezinformacija?

– Društvene mreže su veoma važne za brzo informisanje ljudi i imaju određenu ulogu u krizama, jer za kratko vreme veliki broj građana podeli određene informacije, ali s druge strane je potreban oprez jer na njima možete postaviti šta želite. Tu nema urednika, sve zavisi od dobre ili loše namere pojedinaca. Kada uradim konačnu analizu i završim istraživanje ove krize, imaću kompletniji uvid u situaciju, ali moj utisak je da su društvene mreže imale dvojaku ulogu: s jedne strane su plasirane važne informacije o vodostaju i evakuaciji, a s druge strane bile su ispunjene glasinama i informacijama koje je veoma teško proveriti. 

 Kakav je odnos cenzure i informacije u kriznim situacijama?

– U kriznim situacijama se u zavisnosti od procene onoga ko upravlja krizom, redukuju informacije, medijima se nekada ograničava kretanje po terenu. Cenzura se pravda suzbijanjem straha i panike među građanima i informacije plasiraju najodgovorniji – štabovi za vanredne situacije. Ako govorimo o odnosu cenzure i informacija u kriznim situacijama, uvek će se pribeći redukovanju onih podataka za koje se proceni od strane odgovornih, da mogu škoditi operaciji spasavanja ugroženih.

Šta biste preporučili novinarima?

– Na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu imamo predmet „Izveštavanje u prirodnim i izazvanim katastrofama i nesrećama“ i veliki broj mojih studenata završio je taj kurs. Dosta njih se javilo i rekli su da ono što su naučili o poplavama primenjuju u praksi. Za kvalitetno izveštavanje u krizama neophodna je blagovremena obuka i priprema, jer mnoge kolege koliko sam video na terenu nisu bili adekvatno obučeni, pripremljeni, nisu poznavali terminologiju, razliku između vanredne situacije i vanrednog stanja, nije u početku u medijima bilo grafičkih prikaza, a ko je do pre neki dan znao gde se nalazi Morović ili Jamena? Preporučujem novinarima da uvek etiku i profesionalne standarde stave na prvo mesto, da ne uleću u senzacionalizam i ekskluzivu po svaku cenu. Takođe je veoma važno da se dobro pripreme za krizne situacije, jer zaboravljamo da je bezbednost i obučenost izveštača od ključne važnosti za objektivno i pravovremeno izveštavanje.

Biografija

Vladimir Barović je doktorirao pre četiri godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na temu „Izveštavanje u kriznim situacijama i etika novinarstva“. Docent je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i zaposlen na Odseku za medijske studije. Dobitnik je više priznanja i nagrada za angažovanje na izveštavanju sa kriznih situacija koje su ugrožavale region. Od 2003. do 2007. radio je kao novinar i urednik na Radio-televiziji Vojvodine. Početkom 2006. izveštavao je za pokrajinski javni servis sa poplava na Dunavu i Tisi. Objavio je u zemlji i inostranstvu više radova na temu kriznih situacija, između ostalog, monografiju „Medijsko izveštavanje u kriznim situacijama“ i priručnik „Mediji i građanska okupljanja“.