Gojko Petrović skidač cinka u Zorka – obojenoj metalurgiji već petnaesti dan štrajkuje glađu. Od 6. februara ne ide kući, ništa ne jede i kaže da ga niko neće ubediti da prestane sa štrajkom glađu sve dok ne dobije svoje zaostale plate od 100 000 dinara, jer nema od čega da živi.
Gojko Petrović skidač cinka u Zorka – obojenoj metalurgiji već petnaesti dan štrajkuje glađu. Od 6. februara ne ide kući, ništa ne jede i kaže da ga niko neće ubediti da prestane sa štrajkom glađu sve dok ne dobije svoje zaostale plate od 100 000 dinara, jer nema od čega da živi.
Gojko je u bivšoj kancelariji laboratorije, samo stotinjak metara od svog radnog mesta, napravio improvizovani smeštaj u kojem provodi dane i noći ne odlazeći kući. Na stolu je prostro ćebe i tu spava. Na stolu pored su njegove malobrojne lične stvari – mobilni telefon, ikone Bogorodice i Isusa Hrista, nenačet limun, flaša s vodom. Štedljivi Gojko je uključio samo jedan grejač kvarcne peći, iako je u sobičku hladno, a on tvrdi da nije. Bledožuto lice s upalim očima svedoči da danima ništa nije jeo.
– U subotu su došle kolege s posla i naterali me da pojedem supu koju su mi doneli. To je sve što sam pojeo od 6. februara. Malaksao sam, javljaju mi se žute mrlje pred očima od nemoći, vrti mi se u glavi. Ali, sve dok ne dobijem svoje plate neću prestati sa štrajkom glađu, jer ja nemam od čega da živim. Živim kao podstanar i imam plaćen stan samo do februara. Poslednjih 15.000 dinara koje smo dobili kao pomoć pred izbore potrošio sam da vratim neke dugove. Platu ne znam kada ću i da li ću primiti – objašnjava Gojko.
Uporan je u svojoj odluci od koje je, kaže, niko ne može odvratiti, pa čak ni rođeni brat Pavle koji takođe radi u Obojenoj metalurgiji i vidno je zabrinut za njegovo zdravlje. Prema njegovim rečima brat je za ovo vreme smršao desetak kilograma.
– Nisam se merio, niti znam koliko sam smršao. Radio sam kao skidač cinka u Obojenoj 19 godina. To je najteži deo posla. Elektrode se potope u tečni cink, pa se onda cink koji se nahvata na njih skida. To su uslovi najsličniji paklu. Tu su otrovna isparenja cinka i olova, temperatura leti dostigne i do 40 stepeni. Za taj robovski rad plata mi je bila 25.000 dinara i nisu mi je isplatili. Ja nemam gde i kuda – kaže Gojko.
Gojko je tehničkog direktora, (zakupca) firmu Indo-Cink-Smelters, direktora Obojene, generalnog direktora Zorke, predsednika opštine Šabac i i lokalne medije obavestio da zbog ugroženog osnovnog ljudskog prava na život sebe i svoje dece stupa u štrajk.
– Niko mi se dosad nije obratio, niti me je bilo šta pitao. Ja sam rekao da ne prihvatam nikakva i ničija ubeđivanja i da ću tek kada dobijem novac prestati sa štrajkom glađu. Ne prihvatam ni medicinsku pomoć – odlučan je Gojko da istraje u nameri.
Goran Maletić, v.d. direktora bolnice, kaže da će lekari ove ustanove reagovati i da će ekipa hitne pomoći otići da pokuša da medicinski zbrine Gojka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
