Nemačka je avantura za sebe, ali u Srbiji mi je srce

„Roditelji su me podržali u želji da studiram psihologiju. Istovremeno, izašla sam na DAF test i dobila visoku ocenu iz nemačkog jezika. U meni se javila želja da možda mogu studije da započnem u Nemačkoj. Privuklo me to što sam saznala da se psihologija kao grana poslednjih godina u Nemačkoj jako razvija. S druge strane, odlazak bi mi pružio i mogućnost drugačijeg i potpunijeg osamostaljivanja“, priseća se Vida.

Kako je kraj srednje škole bio na korak do nje, shvatila je da ne mora da čeka master studije kako bi otišla i da je to već u tom trenutku bilo izvodljivo.

Paralelno se spremala za obe opcije, studiranje psihologije u Beogradu i u Berlinu. U tim trenucima nije bila sasvim sigurna koja strana će prevagnuti, ali je znala da će doneti pravu odluku kad za to dođe vreme.

Kako se rad i trud uvek isplate, primljena je na oba univerziteta. Kako sama kaže, shvatila je da joj fakultet u Nemačkoj nudi širi spektar mogućnosti u vidu budućeg zaposlenja, iskustava, diplome, ali i ostvarenje dugo iščekivane šanse da se osamostali i proba nešto potpuno drugačije. Tako je prelomila i odlučila da upiše Univerzitet u Berlinu.

U tom pogledu, Vida trenutno ne razmišlja o povratku kući i ne zna kad će to uslediti.

Koliko god da je sada zadovoljna studentskim životom u vodećoj zemlji Evrope, kaže da ipak planira da svoju decu odgaja u Beogradu.

Na pitanje koliko prati aktuelna dešavanja u Srbiji, kaže da je upućena u sve i da je „dešavanja u Nemačkoj nikada neće zanimati više nego ono što se dešava njenom narodu i zemlji“.

Vida ističe odličnu organizaciju na fakultetu tokom pandemije.

„Portal na kojem radimo je odličan, sve je moderno, a profesori su jako ljubazni. Sve u svemu, jedan jako pozitivan utisak. Što se tiče organizacije ispita, rekla bih da je bolja nego u Beogradu, ali me je prilično iznenadilo što je sve onlajn, za razliku od Srbije“, navodi Vida.

Dodaje i da se veliki značaj pridaje interakciji između studenata i da profesori podstiču komunikaciju za vreme predavanja. Ne uči se samo „suva teorija“, već smo u prilici da saznamo dosta i o modernim metodama i savremenim istraživanjima. U tom pogledu Vida smatra da nemački univerzitet nudi više prakse za studente u sklopu studija.

Na pitanje kako se uklopila u novoj sredini, kaže da nije robovala predrasudama.

„Nemci su ljubazni, strpljivi, predusretljivi. Moja iskustva su pozitivna. Ipak, ljudi sa Balkana su neuporedivo topliji, komunikativniji i gostoprimljiviji“, tvrdi Vida.

Naša sagovornica kaže da se druži sa ljudima različitih nacionalnosti, ali da sa Srbima ima najprisniji odnos.

„Živim sa dve zemljakinje i to je već samo po sebi faktor. To je prosto povezanost na drugom nivou. Sa ostalima ne mogu da pričam o istim temama kao sa ljudima sa svog podneblja. Ne bih rekla da je nužno bolji odnos sa našim ljudima, ali dublji svakako jeste“, objašnjava ona.

Selidba za vreme pandemije nije je mnogo poremetila. Kako i sama kaže, sve nas je zadesila ista situacija, pa i nije bila velika promena.

U Nemačku je stigla za vreme policijskog časa i svakako je najviše vremena provodila kod kuće učeći, kao i u Beogradu.

Takođe, s obzirom na to da sa cimerkama govori maternji jezik i dalje nema osećaj da nije kod kuće.

Što se tiče razlika između života u Beogradu i Berlinu, kaže da joj je za sada najuočljivija mnogo bolja organizacija transporta i infrastrukture.

„U svemu je primetan nekakav red. Tačno se zna raspored vožnje u gradskom saobraćaju i koliko treba da se putuje kojim prevozom. Tako je lakše organizovati vreme dolaska na određenu lokaciju“, priča Vida.

Dodaje da Nemci mnogo više vode računa o količini potrošene vode i struje, kao i o reciklaži.

„Iznenadilo me je kad sam videla da čistači ulica neće pokupiti otpatke iz kontejnera ukoliko su pogrešno raspoređeni. Uzimaju samo ono što je bačeno na pravo mesto. Takođe, javni toaleti su čisti, usluga se naplaćuje, ali zato ljudi mogu da računaju na tu vrstu usluge“, priča Vida.

Dečji parkovi su sređeniji, sadržajniji i mnogo više korišćeni, što je takođe velika razlika u odnosu na Srbiju.

Iako je uvidela mnoge prednosti života u inostranstvu, Vida stoji iza toga da će sva stečena znanja i iskustva nositi sa sobom i čuvati ih, ali će svoj život i porodicu u budućnosti graditi u Beogradu, gde je i sama odrasla.

Na kraju zaključuje: „Nemačka je avantura za sebe, ali u Srbiji mi je srce.“